Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za 2022. - Prihodi od turizma milijardu eura, planirana gradnja bolnica, atletski stadion, obilaznice...
Izvor: eKapija
Petak, 12.11.2021.
20:30
Petak, 12.11.2021.
20:30
Komentari
Milojko Spajić (Foto: Gov.me/S.Matić)
- Time se u najvećoj mjeri bavi program Evropa sad koji bi trebalo da uravnoteži jednu disproporciju koja je ranije postojala u društvu. Budžet će biti usmjeren i na povećanje standrada građana, unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, zatim smanjenje sive ekonomije, izdašnija socijalna davanja i izgradnju nove javne infrastrukture - rekao je Spajić na konferenciji za novinare.
Prema riječima ministra finansija, Crna Gora će naredne godine imati istorijski iznos BDP-a od 5,3 mlrd EUR.
- Već na kraju ove godine nominalni BDP će biti iznad predkriznog nivoa, dok će realni BDP u prvom kvartalu sledeće godine biti iznad tog nivoa - pojasnio je Spajić.
Turizam se, kako je rekao, projektuje na nivou iz 2019. godine, odnosno, očekuje se oko miljardu eura prihoda od turizma i potpuni oporavak ekonomskih aktivnosti na predkrizni nivo.
- Naredne godine neće biti potrebe za novim zaduživanjem, međutim, to ne znači da nećemo izlaziti na tržiše i potencijalno iskoristiti povoljne uslove za zaduživanje ukoliko nam se ukaže povoljna prilika - rekao je ministar.
Budžet za narednu godine predviđa i značajno povećanje izdavanja za kapitalne projekte, kao i dodatno povećanje plata za zdravstvene radnike. Planiran je i rast izdavanja za poljoprivredu.
- Izvorni prihodi budžeta iznose 1,97 mlrd EUR, o čega su porezi i doprinosi 1,8 milijardi. Izdaci iznose oko 2,17 mlrd EUR, od čega je tekuća budžetska potrošnja 1,92 milijarde, a kapitalni budžet 248 mil EUR. Jedna od najvažnijih informacija je da je deficit projektaovan na 205 mil EUR, odnosno 3,87% BDP-a - istakao je Spajić
Prema njegovim riječima otplata duga je nešto manja od 300 mil EUR, pri čemu su 497 miliona nedostajuća sredstva, - Međutim, ta sredstva imamo i neće biti potrebna dodatna zaduživanja - precizirao je Spajić.
Kako je kazao, za socijalnu zaštitu predviđeno je 667 mil EUR, odnosno 40 miliona više, za obrazovanje 225 mil EUR ili 18 miliona više, za zdravstvo 344 miliona EU, što je rast od 11,6% odnosno 36 mil EUR.
- Najviše smo smanjili na opštim javnim službama, od 20% odnosno 163 mil EUR - dodao je Spajić.
Jedna od najvažnijih stavki u Predlogu zakona svakako je kapitalni budžet, poručio je ministar.
- Kapitalnim budžetom imamo srednjeročno ugovorene projekte od preko milijardu eura. Vrijednost prethodno ugovorenih projekata je 498 mil EUR, dok je za 2022. godinu planirano 117 projektata koji ukupno iznose 549 mil EUR - istakao je Spajić.
Kapitalni budžet za narednu godinu iznosi 248,4 mil EUR, od čega je za Upravu za saobraćaj bez autoputa predviđeno 77,2 mil EUR, a za završetak radova na autoputu Bar - Boljare dodatnih 68,3 miliona.
- Neki od najvažnijih projekata su bolnice u Pljevljima i Podgorici, rekonstrukcija bolnice u Bijelom Polju, rekonstrukcija više domova zdravlja, izgradnja atletskog stadiona u Podgorici, stadion na Cetinju, tribina stadiona u Nikšiću. Tu su i izgradnja zaobilaznica oko Berana, Pljevalja i Herceg Novog, kao i mosta na rijeci Bojani. Planirana je i izgradnja 16 vrtića, osam osnovnih škola, osam sportksih sala, akademija umjetnsoti, fililoškog fakulteta, te ski centara Kolašin, Hajla, Žarski, Cmiljaća i Durmitor - rekao je Spajić.
Dodao je i da je vrijednost kapitalnog budžeta po stanovniku znatno ravnomjernija nego prošle godine.
- Nijesmo zadovoljni ali nastojaćemo da on bude i više uravnotežen u budućnosti. Ovog puta su i sve opštine dobile značajna povećanja za svoje kapitalne projekte - naveo je Spajić.
Akcenat je ovog puta bio na siromašnijoj sjevernoj regiji za koju je opredijeljeno 76,7 mil EUR, za centralnu regiju opredijeljeno je 60,5, a za južnu 26,7 mil EUR.
Na pitanje da li očekuje da će Skupština izglasati budžet Spajić je rekao da nema razloga da ne bude izglasan.
- Da to ne očekujemo ne bismo išli ni prema Vladi sa ovim budžetom. Mislimo da nema razloga da se ne izglasaju i budžet i set zakona koji ide zajedno sa njim. Smatramo da je jako dobro izbalansiran - dodao je.
Na pitanje o zaduživanju Spajić je rekao da je unutar budžeta ostavljena opcija da mogu da se zaduže do 500 mil EUR, međutim, ponovo je naglasio da država neće imati potrebu za novim zaduživanjima u narednoj godini.
- To bismo uradili samo ako se stvore povoljni uslovi, a ta sredstva bila bi ikorišćena za rezerve za 2023. godinu ili za otplatu nekih nepovoljnih kredita iz prošlosti. Takođe, ostavljena je opcija da se refinansira kredit za autoput, ako se ukaže povoljna prilika - rekao je Ministar.
Odgovarajući na pitanje da li razmatraju zaduživanje na domaćem tržištu, s obzirom na rekordne depozite u bankama, Spajić je rekao da su više okrenuti inostranstvu, kako bi se crnogorske banke više okrenule kreditiranju privrede.
Kada je riječ o crnogorskim aerodromima, predstavnici ministarstva rekli su da u ovom budžetu nisu planirani prihodi po osnovi koncesija.
Na konferenciji je saopšteno i da Ministarstvo finansija i socijalnog staranja neće mijenjati opštu stopu poreza na dodatu vrijednost (PDV) od 21%, dok će za usluge hrane i pića u restoranima i objektima u kojima se pružaju uslige hrane i pića vratiti sa sedam na 21%. To, kako su istakli predstavnici ovog resora, ne znači povećanje PDV-a za ovaj sektor, već samo njegovo vraćanje na predkrizni nivo.
Tagovi:
Milojko Spajić
Predlog zakona o budžetu
budžet
prihodi od budžeta
zaduživanje
rashod budžeta
kapitalni budžet
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.