Umesto kreditom, za firmu novac nabavite digitalnim tokenima ili kraudfandingom

Grupno finansiranje (kraudfanding) omogućava pravnim i fizičkim licima da od većeg broja ljudi prikupe više manjih iznosa za razvoj svojih projekata ili poslovanja, najčešće preko onlajn platformi, među kojima su najpopularnije američke, kao što su Kikstarter, Indiegogo, Fundable.

Postoje četiri vrste grupnog finansiranja. U prve dve spadaju donatorsko finansiranje, odnosno davanje novca bez očekivanja ulagača da će dobiti nešto zauzvrat, i nagradno finansiranje, u kojem ulagači uglavnom dobijaju manje nagrade.

Preduzećima mogu biti interesantnije druge dve vrste, koje spadaju u investiciono grupno finansiranje. Jedna je "ekviti kraudfanding" (equity crowdfunding), prilikom kojeg ulagač može da stekne udeo u kompaniji u koju investira, ili udeo u njenim prihodima ili zaradi.

Druga je "lending kraudfanding" (lending crowdfunding), neka vrsta obrnutog mikrokreditiranja, jer omogućava pozajmljivanje sredstava od više zajmodavaca po unapred utvrđenoj visini kamate.

- Investiciono grupno finansiranje se razlikuje od bankarskih kredita između ostalog i po tome što onaj ko traži sredstva sam određuje uslove pod kojima će se finansirati, ali oni ne mogu biti nerealni jer kao takvi neće proći na tržištu - upozorava Vujović.

Preduzeće koje namerava da koristi platforme za grupno finansiranje mora da objavi podatke o svojoj firmi, obrazloži ideju za koju traži novac i kako misli da je realizuje.

Neophodno je da prilikom ulaska u ekviti ili lending kraudfanding sve strane u ovom postupku sklope ugovor kojim će regulisati međusobna prava i obaveze.

- U slučaju da neka od tih strana ne ispuni svoje obaveze, a to je najčešće primalac finansiranja, druga strana može svoja prava potražiti na sudu. Očekujem da će najavljeni Zakon o grupnom finansiranju poveriocima pojednostaviti ostvarivanje njihovih prava. Zakon, naravno, ne bi trebalo da se bavi samo zaštitom prava svih strana, već celim postupkom grupnog finansiranja, kako bi se otklonile nedoumice sa kojima se suočavamo u ovoj oblasti. Recimo, trenutno nije jasno da li se prihodi koji su stečeni kroz ovakav vid finansiranja oporezuju, a to je veoma važno razrešiti - ističe Vujović.

Dok čekamo na usvajanje Zakona o grupnom finansiranju, imamo mogućnost i za prikupljanje sredstava kroz izdavanje digitalnih tokena koje je već regulisano Zakonom o digitalnoj imovini.

- Tokeni su podaci koji se nalaze na blokčejnu i koji u sebi mogu sadržati bilo koje imovinsko pravo. Preduzeća ih mogu izdavati sa različitim ciljevima, uključujući finansiranje svog poslovanja - navodi sagovornik B&F, i pojašnjava da postoji više modaliteta kupovine tokena.

Naime, token može da predstavlja neku vrstu digitalne obveznice, i u tom slučaju njegov izdavalac mora kupcu da vrati glavnicu i kamatu u predviđenom roku. Može se koristiti i kao investiciono sredstvo, i tada kupcu obezbeđuje udeo u firmi koja je izdala token, ili učešće u njenim prihodima ili zaradi, premda ovo nije regulisano zakonom.

Finansiranje poslovanja kroz tokenizaciju ima niže administrativne troškove od finansiranja bankarskim kreditima, jer izdavanje i kupovina tokena ne zahtevaju složenu papirologiju. Vujović objašnjava da je pre ulaska u transakciju svaki izdavalac tokena dužan da izda beli papir sa podacima o svom poslovanju i razlozima zbog kojih traži sredstva, koji odobrava Komisija za hartije od vrednosti.

Po izdavanju tokena, izdavalac je dužan i da poštuje obaveze prema ulagačima, u suprotnom može završiti na sudu.

- Ne zaboravimo još jedan bitan element ove priče o kojem se vrlo malo govori u našoj javnosti, to bi omogućilo da novac domaćih kompanija i domaćih ulagača ostane u Srbiji, što, nažalost, nije čest slučaj, imajući u vidu da nam je većina banaka u stranom vlasništvu - konstatuje Vujović.

On dodaje da korist od demokratizacije ulaganja mogu imati i fizička lica:

- Građani su do sada uglavnom ulagali u štednju sa niskim kamatama ili u kupovinu nekretnina, čije cene već neko vreme stagniraju na našem tržištu jer je prezasićeno. Međutim, fizička lica sada mogu da ulažu u posao u koji veruju, i to bez velikih sredstava i potrebe da plaćaju usluge posrednika, kao što je slučaj sa investiranjem u kompanije listirane na berzi.