Cirkularna transformacija evropskih gradova mogla bi doneti 733 mlrd EUR godišnje do 2035. godine

Ljubljana (Foto: Marija Dedić)

Prema izveštaju, cirkularna transformacija evropskih gradova i naselja mogla bi zadovoljiti 90% stambenih potreba. Domaćinstva i lokalna preduzeća mogla bi imati koristi od 22 mlrd EUR godišnje uštede, uglavnom kroz niže račune za energiju i vodu.

Cirkularni pristup bi takođe mogao sačuvati 250 miliona tona građevinskog materijala svake godine. I zeleniji gradovi bi smanjili emisiju gasova sa efektom staklene bašte što je ekvivalentno uklanjanju 12 miliona automobila sa puteva i pomogli bi da se urbane oblasti hlade tokom toplotnih talasa.

- Cirkularna ekonomija daje nam alate da maksimalno proširimo zelene površine, iskoristimo postojeće zgrade i da pravimo bolje izbore u dizajnu i materijalima – rekla je izvršna direktorka za politiku i institucije Fondacije, Žoslin Bleriot.

Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta

Izveštaj naglašava hitnu potrebu za promenama, jer se Evropa suočava sa neviđenim klimatskim rizicima, a region se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta.

Prema izveštaju, očekuje se da će se povećavati ekonomski gubici od toplotnih talasa, suša i poplava, a građevinski sektor je glavni činilac ovim problemima, odgovoran za najveći deo materijalnog otiska Evrope. Sektor generiše više od 35% ukupnog otpada i doprinosi sa više od trećine emisija gasova sa efektom staklene bašte, navodi se.

Izveštaj, pod nazivom "Izgradnja prosperiteta: Otključavanje potencijala ekonomije zasnovane na prirodi i cirkularnosti za Evropu", zagovara usvajanje šest cirkularnih strategija sa ciljem povećanja ekonomske aktivnosti i poboljšanja otpornosti na klimatske promene.

Prema izveštaju, preuređenje brownfield lokacija (na kojima se nalaze napušteni objekti) i konverzija praznih komercijalnih zgrada moglo bi sprečiti 7.700 km² urbanog širenja i smanjiti povezane emisije ugljen-dioksida i uticaje na biodiverzitet.

Pored toga, povećanje drvoreda i proširenje zeleno-plavih prostora, uključujući vodene i vegetacione površine, moglo bi dodati 8.500 km² zelenih površina evropskim gradovima, poboljšavajući otpornost na klimatske promene.

Takođe, izveštaj preporučuje upotrebu dizajna koji efikasno koriste materijale i korišćenje materijala sa niskim uticajem, kao što su reciklirani, bio-bazirani i nisko-karbonski materijali, kako bi se smanjila upotreba zemljišta i izbegle značajne emisije.