Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Posetili smo RCERO, najmoderniju fabriku za upravljanje otpadom u regionu - Prerađuju otpad iz 56 opština i proizvode energiju za sopstvene potrebe
Komentari
Centar, čija je izgradnja koštala 120 miliona evra, svake godine preradi 135.000 tona mešovitog komunalnog otpada i skoro 30.000 tona odvojeno sakupljenog biološkog otpada.
Kako izgleda upravljanje otpadom u zemlji koja ima titulu evropske države sa najviše opština sa sertifikatom "nula otpada" (Bled, Gorje, Vrhnika, Log-Dragomer and Borovnica), šta možemo da naučimo i odakle da krenemo u Srbiji – neka su od pitanja na koja su novinari portala Cirkularna ekonomija dobili odgovor kada su sa grupom srpskih novinara, u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU", početkom decembra prošle godine, posetili Regionalni centar za upravljanje otpadom u Ljubljani (RCERO).
Samo 10% otpada odlazi na deponiju
Slovenija je započela sistem selekcije otpada 2004. godine sa odvojenim sakupljanjem ambalažnog otpada. Danas, svako domaćinstvo ima 4 kante – za ambalažu, papir, bio otpad i preostali (mešoviti komunalni) otpad. U RCERO stiže ovaj poslednji, ili slikovitije, sve iz crne kante, one u kojoj završava otpad koji se ne odvaja.
- Od tog otpada, RCERO uspeva da preradi čak 90%, dok 10% odlazi na deponiju – ponosno priča Tomaž Bricelj, rukovodilac mehaničke obrade mešanog otpada RCERO, dok nam pokazuje čitav kompleks.
Ovde se nalaze proširena deponija, postrojenje za tretman procednih voda i objekti za preradu otpada. Glavni deo centra, ujedno i najizazovniji za gradnju, jesu tri postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada. Tu se tretiraju dve vrste otpada: posebno sakupljen biološki otpad i mešoviti komunalni otpad.
Kada otpad stigne u fabriku, odlazi u jednu od dve zgrade – narandžasta procesuira organski otpad, a zelena mešoviti otpad. Separatori sortiraju različite tipove plastike, papira i drugih upotrebljivih materijala, poput aluminijuma i drugih metala koji se prikupljaju magnetom. Sve što može se reciklira, dok se nereciklabilni delovi koriste kao gorivo. Proces je automatizovan i njime se upravlja iz kontrolne sobe sa 74 ekrana.
Od biološkog otpada koji se tretira anaerobnom fermentacijom, pravi se kompost Rastko. Od momenta kada krene prerada, pa do dobijanja upotrebljivog komposta, potrebno je da prođe dva meseca. Od biogasa proizvodi se električna energija čiji se deo koristi u samoj fabrici.
- Fabrika je samodovoljna, od otpada proizvodimo dovoljno struje za svoje potrebe. Da nije tako i da moramo da koristimo naftu, ne znamo kako bismo funkcionisali, pogotovo danas u uslovima energetske krize. Višak energije prodajemo, a uspeli smo da prodamo skoro 11 miliona kWh električne energije – priča Bricelj.
Država upravlja projektom vrednim 120 mil EUR
RCERO jeste najveći centar za upravljanje otpadom u Sloveniji, ali nije jedini. Ima ih još šest i samo je jedan, na Jesenicama, u privatnom vlasništvu, otkriva naš sagovornik. Svi ostali su javni i svi su koristili evropska sredstva za izgradnju.
Projekat izgradnje RCERO koštao je 120 mil EUR, od čega je više od 65% došlo od kohezionih fondova EU, 14% od vlade Slovenije, 10% od taksi za zagađenje, 10% od opština kao investitora. Projektom rukovodi javno preduzeće "Voka Snaga".
- Kod nas stiže otpad iz 56 opština i uspeh je kada možete da udružite toliko različitih interesa, to je 56 veća, 56 gradonačelnika. Opštine organizuju prikupljanje otpada od domaćinstava, obično preko koncesija, a mi smo plaćeni po količini otpada koju opštine dovezu – kaže Bricelj.
Više od 20 vrsta otpada, poput elektro opreme, baterija, građevinskog materijala, građani mogu dovesti sami i ostaviti besplatno. Tako je, kažu, jeftinije nego da ljudi odlažu divlje, pa da se posle saniraju takve deponije.
I sve funkcioniše kao na traci. Jedini problem koji se nekad javlja je miris. Ali, ekološke inspekcije su redovno u poseti, otkrivaju nam radnici.
- Redovno nas posećuju ekološke inspekcije, a jedini problem je miris. Blizu smo grada, a na 500 metara žive poznati ljudi, među njima i bivši predsednik Slovenije Milan Kučan.
Otpada je sve više – 9,4 miliona tona 2021. godine
Cilj RCERO je da se do 2025. godine reciklira 75% otpada i da se smanji količina mešovitog komunalnog otpada na 60 kilograma po stanovniku. Neće to, ipak, biti lako. Otpada je sve više, pokazuju podaci slovenačkog Republičkog zavoda za statistiku.
U 2021. godini generisano je 9,4 miliona tona otpada, što je za skoro četvrtinu više nego 2020. godine. Za povećanje je zaslužan otpad od gradnje i rušenja (udeo ovog otpada u ukupnom je 6 miliona tona što je 1,5 miliona tona više nego prethodne godine).
Komunalni otpad čini 12% ukupnog otpada i njegova količina je povećana za 6% u odnosu na prethodnu godinu. Po osobi, to je 518 kilograma komunalnog otpada godišnje što je najviše registrovano u poslednjoj deceniji. Domaćinstva su generisala 700.000 tona komunalnog otpada (11% više u odnosu na prethodnu godinu), a više od četvrtine je mešoviti komunalni otpad.
Oko 404.000 tona otpada je odloženo, a 173.000 tona završilo je na deponiji.
Pet opština ima sertifikat "nula otpada"
Odvojeno sakupljanje otpada započelo je u Sloveniji 2004. godine i od tada se sistem stalno unapređuje. Sakupljanje otpada po principu "od vrata do vrata" uvedeno je 2013. godine, pa se smanjila učestalost ostalog otpada. Par godina kasnije započelo se sa sakupljanjem biološkog otpada u koji spada i otpad od hrane.
- U početku smo imali ekološka ostrva gde je više kuća bilo na jednom, ali ispostavilo se da je taj sistem loš jer otpad nije bio adekvatno odvojen. Sad svi kod kuće imaju 4 kontejnera: za ambalažu, papir, bio otpad i preostali otpad koji ide u crnu kantu, a koji dolazi kod nas – objašnjava Bricelj.
Naredni korak napravljen je pre godinu dana, kada su na nekim lokacijama u Ljubljani postavljene pametne kante Bigbelly – jedna za ambalažni otpad i druga za mešani komunalni otpad. JP "Voka Snaga" koristi senzore da isprati napunjenost kante i shodno tome ih prazni po potrebi. U poređenju sa konvencionalnim kontejnerima, učestalost pražnjenja "Bigbelly" kanti je 80% manja. Ukoliko se ispostavi da je ovaj sistem dobar, planirano je postavljanje pametnih kanti i u drugim mestima.
"Bigbelly" kante za otpad su već postavljene u preko 1.500 gradova i 54 zemlje. Koriste se u Stokholmu, Amsterdamu, Parizu, Madridu, Hamburgu i Zagrebu.
Koliko Slovenija ozbiljno pristupa upravljanju otpadom, govori i podatak da je bivša jugoslovenska republika u ovom trenutku evropska zemlja sa najviše opština koje imaju sertifikat "nula otpada". Bled i Gorje su prva dva grada u Evropskoj uniji koji su dobili zvaničan sertifikat od NVO Zero Waste Europe da su gradovi bez otpada. Stopa separacije otpada u Gorju je 75%, a na Bledu 71%. Nedavno su još tri opštine u Sloveniji dobile ovaj sertifikat: Vrhnika, Log-Dragomer i Borovnica.
Uspeh slovenačkog sistema za upravljanje otpadom u jednoj rečenici glasio bi:
- Radimo korak po korak, učeći usput na greškama i podižući ekološku svest – zaključuje Tomaž Bricelj dok nas ispraća.