Može li depozitni sistem da poveća stopu recikliranja u Srbiji i pomeri nas sa dna evropske lestvice

Srbija je poslednja u Evropi po reciklaži kućnog otpada, a to je najvećim delom ambalaža koja lako može da se preradi i upotrebi. Međutim, ona se i dalje baca na smetlišta, dok se reciklira manje od jedan odsto. Građani žele da recikliraju kada im se za to obezbede uslovi. Konačno su i kompanije, koje koriste najviše pet ambalaže, pristale da se uključe – još samo da država to i zakonom reguliše.

Dok plastičene flaše trajno zagađuju prirodu, reciklažna industrija uvozi upotrebljenu pet ambalažu.

- Generalno su nam kapaciteti u Srbiji popunjeni 50%. Mimo Greentecha imamo još četiri fabrike. Mi radimo sa 50 odsto kapaciteta. Nedostaju nam sirovine, pa deo nadoknađujemo malo iz uvoza, ali opet radimo sa polovičnim kapacitetom - kaže direktor preduzeća za reciklažu pet boca Greentech Mihail Mateski.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2021. godine na tržište je plasirano 387 hiljada tona ambalaže. Od 47.200 tona ambalaže od PET plastike, reciklira se manje od četvrtine jer ne postoji sistem sakupljanja.

Dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom ima sedam nacionalnih operatera.

- Staklo se u Srbiji reciklira u vrlo malim količinama koje može da pokrije staklara u Paraćinu, a svo ostalo staklo se izvozi u Hrvatsku ili u Bugarsku. Za papir imamo reciklažna postrojenja, za tetrapak imamo dva reciklažna postrojenja - objašnjava operaterka za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom u Sekopaku Violeta Belanović.

U zemljama koje su uvele depozitni sistem, odnosno plaćanje kaucije pri vraćanju ambalaže, plastičnih flaša više nema u rekama.

- Neko očekivanje je da će upravo zbog ciljeva koje direktiva o jednokratnoj plastici propisuje, a tiče se obaveznog učešća reciklata u novim pet bocama, većina evropskih država morati da uvede depozitne sisteme da bi mogla da ispuni ove ciljeve. Depozitni sistem daje najbolje rezultate zato što se ne bazira na ekološkoj svesti građana, građani imaju vrlo jak finansijski motiv da dobiju nazad novac koji su platili za ambalažu - ističe Kristina Cvejanov iz mreže za cirkularnu ekonomiju Green loop.

U kompaniji Coca Cola HBC kažu da za opciju depozita treba da postoje određeni preduslovi.

Škotska, na primer, godišnje uštedi 12 mil EUR zahvaljujući depozitnom sistemu. Hrvatska je u poslednjoj deceniji šest puta povećala stopu reciklaže.

- Od kada se uveo depozitni sistem naglo je porasla stopa odvajanja ambalažnog otpada, putem činjenice da svako za PET, za plastičnu bocu, staklenu bocu od alkoholnih pića, sokova, čak i od određenih mlečnih proizvoda dobije određenu naknadu - rekao je Davor Vić iz preduzeća Čistoća u Zagrebu.

Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine pokazuje da 95% građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, koji podrazumeva vraćanje ambalaže uz novčanu naknadu.

Greentech d.o.o. Novi Sad

Coca-Cola Hellenic bottling company-Srbija d.o.o. Beograd

Srpska fabrika stakla a.d. Paraćin

Sekopak d.o.o. Beograd

GREEN LOOP d.o.o. Beograd-Novi Beograd

Čistoća Zagreb

Mihail Mateski

Violeta Belanović

Kristina Cvejanov

Tisa Čauđević

Davor Vić

reciklaža

naknada za recikliranje

povratna ambalaže

plastične flaše

reciklaža flaša

reciklaža papira

depozitni sistem

odvajanje ambalažnog optada