Da li će nas inflacija naterati da popravljamo stvari - Širom sveta niču "kafići za popravku"

(Foto: Unsplash/Kilian Seiler)

Kako bi osnažili ljude da popravljaju stvari, ekološke i dobrotvorne organizacije otvaraju prostore u kojima ljudi mogu popraviti stvari. Ovi takozvani "kafići za popravku" niču u opštinskim salama, bibliotekama, crkvama i drugim javnim prostorima gde ljudi donose pokvarenu elektroniku, a volonteri im pomažu da poprave uređaje. Procenjuje se da u ovom trenutku ima oko 2.400 takvih kafića širom sveta. Takođe, ove organizacije predlažu da se ukine porez na popravku kako bi još više ljudi popravljalo stvari umesto kupovine novih.

Rado popravljamo nameštaj, ne i televizore

Socijalno preduzeće Restart projekat otvorilo je dve fabrike za popravku u Londonu gde volonteri popravljaju donetu elektroniku, a ljudi plaćaju koliko žele. Kodirektor Ugo Valori kaže da je cilj da se napravi nacionalna mreža sličnih mesta kako bi popravka postala norma.

- Svako bi trebalo da ima pristup popravci i to treba da bude prva opcija kad se nešto pokvari umesto da odustanemo i kliknemo za dostavu nečeg novog – ističe Valori.

Da građani zaista više ne kupuju tako lako, pokazuje istraživanje organizacije London Recycles. Četvrtina stanovnika britanske prestonice popravlja više u odnosu na period pre pandemije. Čak 93% ispitanika popravilo je nešto prethodne godine u poređenju sa 72% godinu pre toga.

Prošlogodišnje istraživanje YouGov o stvarima koje bi ispitanici rado popravljali sami,

pokazalo je da bi Britanci najpre popravljali nameštaj od drveta (60%). Svaki četvrti ispitanik je rekao da je pokušao da popravi usisivač, ali samo 14% bi se "petljalo" sa televizorom. Skoro trećina ispitanika (30%) bi popravljao laptop ili kompjuter, ali samo 19% bi se latila popravke kad je reč o pametnom telefonu. Istraživanje je pokazalo i da su muškarci znatno skloniji popravkama nego žene. Primera radi, 44% muškaraca bi popravljalo laptop i tek 17% žena.

Da popravka ima sve više poklonika pokazuje i Espares, vebsajt koji nudi rezervne delove za sve, od frižidera do usisivača, a koji je zabeležio povećanje prodaje u odnosu na 2019. godinu.

Istovremeno, pokret "pravo na popravku" je izvojevao i pobede u EU u pogledu promene legislative. Kompanije koje prodaju frižidere, mašine za pranje veša ili televizore u Evropskoj uniji moraće da osiguraju da ti uređaji mogu da se poprave i 10 godina od kupovine.

Ipak, uprkos sve jačim glasovima zagovornika pokreta pravo na popravku, i dalje je reč o subkulturi, kaže Tim Kuper, profesor održivog dizajna i potrošnje na Notingem Trent Univerzitetu.

- Iako ima na hiljade kafića za popravku širom sveta koji rade odličan posao, i dalje su samo delić u odnosu na milione proizvoda koje ljudi kupuju. Moramo napraviti otklon od kulture bacanja – kaže Kuper.

Da bismo to uradili, potrebne su sistemske promene. Valori predlaže da se ukine porez na popravke kako bi se ljudi stimulisali da popravljaju umesto da kupuju nove stvari. U Austriji vlada daje vaučere za popravku električnih uređaja u vrednosti od maksimum 200 evra. Francuska je, s druge strane, uvela indeks popravke za neke električne proizvode kako bi potrošači pre kupovine znali koliko ih je teško popraviti.

M. D.