Zlatibor uskoro bez kontejnera na javnim površinama - Uvodi se sistem primarne selekcije otpada

Stanovnici Zlatibora i Čajetine uskoro neće morati da u istu kantu za smeće bacaju sav otpad. Opština Čajetina planira da uvede sistem primarne selekcije otpada, što znači da će građani, ali i posetioci Zlatibora moći da vrše primarnu selekciju otpada na mestu nastanka. Sva domaćinstva i zgrade dobiće potrebne kante za mokri i suvi otpad (plastika, ambalaža, karton), a na teritoriji opštine više neće biti kontejnera na javnim površinama. Sistem bi trebalo da zaživi već od sledeće godine.

Neke novine već su uvedene. U samom centru Zlatibora nema velikih kontejnera, a ugostitelji otpad odnose u jedno od 3 reciklažna ostrva. U proteklom periodu nabavljene su tri nove autosmećare i više od 500 novih kontejnera. Deo opreme tek treba da stigne, kaže u razgovoru za portal Cirkularna ekonomija rukovodilac komunalne službe KJP Zlatibor Vera Blagojević koja nam otkriva kako izgleda proces upravljanja otpadom na najposećenijoj srpskoj planini.

– Teško je reći tačno kada bi sistem primarne selekcije otpada mogao da zaživi, ali iskreno se nadam da će se to desiti početkom 2022. godine. Mi smo učesnici u jednom projektu koji finansira Kraljevina Švedska, a realizuje se preko Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva finansija. U okviru projekta predviđeno je da 19 gradova i opština dobije potrebnu opremu, u ovom slučaju posude za suvi otpad, kante od 240 litara i određeni broj kontejnera za staklo, kao i jednu autosmećaru za sakupljanje otpada. Još ne znamo kada ćemo dobiti tu opremu, to je predviđeno za kraj 2021. godine. Ostatak opreme za sakupljanje mokre frakcije komunalnog otpada, kante od 120 litara i veliki broj kontejnera zapremine 1,1 kubni metar, i plavih i zelenih, predstavlja ulaganje opštine Čajetina, odnosno našeg preduzeća – kaže Blagojevićeva.

Sav otpad sa teritorije opštine se odlaže na pretovarno mesto odakle se odvozi u regionalnu deponiju "Duboko" u Užicu. A zbog promenljivog broja stanovnika, sam proces upravljanja otpadom na teritoriji Čajetine nije nimalo lak. Opština ima 15.500 stanovnika, ali svake godine Zlatibor poseti 250.000 – 300.000 turista.

Prošle godine je sa teritorije opštine Čajetina sakupljeno 8.024 tone otpada, pokazuju podaci Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko. Mesečno se prosečno sakupljalo 668 tona otpada, najviše u avgustu 1.063 tone, a najmanje u martu 479 tona.

Podaci za ovu godinu pokazuju da je u avgustu takođe prikupljeno najviše otpada od početka godine, 1033 tone. Količina otpada u danima praznika dostiže vrhunac. Tako je za samo četiri praznična dana za Sretenje ove godine prikupljeno 93 tone otpada. Po količini deponovanog otpada na teritoriji koju pokriva Duboko, Čajetina je na trećem mestu, iza Čačka i Užica.

– Nama su četiri udarna meseca za sakupljanje otpada januar, februar, jul i avgust. Mada, vansezone skoro da i nema. Eventualno, mart i novembar, jer je i u ostalim mesecima razvijen kongresni, sportsko – rekreativni turizam – kaže Blagojevićeva.

Zlatibor će, u narednom periodu, pored postojeća tri reciklažna ostrva, dobiti još dva – kod Pošte i iza restorana Jezero. U pripremi je izgradnja reciklažnog dvorišta koje će se nalaziti na putu za Semegnjevo, na 2 km od samog centra Zlatibora. Tu će svako moći da odloži kabasti otpad, elektronski otpad, baštenski otpad, plastiku, karton, ambalažu, gume u posebne bokseve. Sredstva za izgradnju reciklažnog dvorišta opredeljena su budžetom opštine Čajetina, a trenutno je u toku izrada idejnog rešenja.

Uvođenje primarne selekcije pratiće kampanja koju će KJP Zlatibor voditi sa sloganom "Prljavo i čisto nije isto". A u budućnosti, građani će i novčano biti motivisani da selektuju otpad.

– Planiramo prvo da edukujemo građane, pa tek onda da promenimo tarifni sistem gde će biti cenovno razdvojeni oni koji vrše primarnu selekciju od onih koji to ne rade. Ovi drugi će usluge sakupljanja komunalnog otpada plaćati u znatno većem iznosu – napominje Vera Blagojević.

Osim komunalnog otpada, na Zlatiboru, zbog izražene gradnje, ima mnogo i građevinskog otpada. Prema Lokalnom planu za upravljanje otpadom (2019-2028), građevinski otpad, otpad od iskopa i ruševina se deponuje na deponiju Bregovi, na nekoliko kilometara od centra Zlatibora. Ovo je nekada bila nesanitarna deponija namenjena za odlaganje komunalnog otpada. Nakon zatvaranja i saniranja, opredeljena je kao lokacija za odlaganje građevinskog i kabastog otpada. Međutim, ovaj otpad i dalje se može videti pored kontejnera na Zlatiboru.

– Na deponiju Bregovi građani mogu u određenom vremenskom periodu, bez ikakve nadoknade, odložiti otpad koji je nastao od rušenja, iskopa ili kabasti otpad. Nažalost, građani tu mogućnost mnogo ne koriste, lakše im je da sve stave pored kontejnera. Na Zlatiboru je toliko izraženo to da ljudi usred turističke sezone iznose dušeke i kabasti otpad pored kontejnera. Svi želimo da nam Zlatibor bude lep, ali ne krenemo od sebe, da se zapitamo čime mi ugrožavamo tu sliku – kaže Blagojevićeva.

Ona apeluje na građane da taj otpad sami odvezu na deponiju Bregovi ili da se obrate KJP Zlatibor.

– Deponija Bregovi nije daleko, nalazi se na 4-5 km od Zlatibora, i svako može otpad staviti u svoj automobil i odvesti ga na deponiju. Ukoliko nema takvu mogućnost, može u KJP "Zlatibor" iznajmiti kontejner koji se tarifira po ceni od 5160 dinara za odvoženje. To je veliki kontejner od 5 ili 7 metara kubnih zapremine i mi to možemo prevesti. Ali, uprkos tim mogućnostima, ljudi biraju da odlože otpad pored kontejnera i to je jedan od glavnih razloga zašto ćemo kontejnere odložiti sa javnih površina – zaključuje Blagojevićeva.

Prema njenim rečima, lokalna samouprava je obavezna da građanima pruži uređen i organizovan sistem za sakupljanje otpada, što je opština Čajetina i uradila. Ali, ovaj sistem ne može da funkcioniše bez odgovornosti svakog pojedinca.

– Svako od nas kao pojedinac treba da vodi računa kako se ponaša. Ne može se otpad bacati iz automobila, ne može se dušek usred sezone izneti pored kontejnera. Moja molba je da se svi kao pojedinci malo osvestimo i razmislimo u kakvoj sredini želimo da živimo. Jer prljavo i čisto zaista nije isto – poručuje rukovodilac komunalne službe KJP Zlatibor Vera Blagojević.