Da li će Čajetina postati prva eko opština u Srbiji (VIDEO)

Još pre nekoliko godina, čelnici Čajetine postavili su ambiciozan cilj – da njihova opština ponese titulu prve ekološke opštine u Srbiji. Cinici će reći da to i nije tako teško u zemlji u kojoj je vazduh zagađen do te mere da se vidi, da deponije malo-malo pa gore, a u rekama pliva plastični otpad. A Čajetinci, s druge strane, pokazuju da njihova obećanja nisu samo prazne reči.

Čelnici opštine tvrde da na njihovoj teritoriji nema divljih deponija, nedavno je u probni rad pušteno postrojenje za preradu otpadnih voda, a za narednu godinu planirano je uvođenje primarne selekcije otpada. U planu je izgradnja reciklažnog dvorišta u kom će građani moći da odlože različite vrste otpada, od elektronskog, preko baštenskog, do plastike, a na javnim površinama više neće biti kontejnera.

Na putu ka cirkularnoj ekonomiji, ovoj opštini pomažu i osnovna škola "Dimitrije Tucović", kao i nevladina organizacija "Zlatiborski krug" razvijajući ekološku svest dece i odraslih. Upravo je u saradnji svih aktera ključ, slažu se naši sagovornici napominjući da je put do cirkularne ekonomije dug. Prepreke su brojne – od niske ekološke svesti, preko ogromnog broja posetilaca Zlatibora, do nedostatka potrebne infrastrukture. Ali, kako kažu sagovornici portala Cirkularna ekonomija, prepreke odjednom postaju mnogo manje ako se ima u vidu zajednički cilj – zdrava životna sredina.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović svestan je da sve kreće od infrastrukture. Zato je teritorija opštine Čajetina, kojoj pripada i najposećenija planina u Srbiji, Zlatibor, kompletno pokrivena kontejnerima.

– Ako nemate mogućnosti da odložite otpad, onda će sve završiti pored puta i u rečnim tokovima, tako da smo celu teritoriju naše opštine pokrili kontejnerima. Mi smo jedna od retkih opština na kojoj nema divljih deponija jer gde vidimo da se odlaže smeće, automatski postavljamo kontejnere – kaže Stamatović.

Na Zlatiboru je krajem juna u probni rad pušteno postrojenje za preradu otpadnih voda. Reč je o veoma važnom projektu za opštinu, ali i za celu Srbiju jer je cilj postrojenja da sve otpadne vode preradi i da u reku Obudovicu, koja se uliva u Crni Rzav, a on u Drinu, ispusti čistu vodu.

– Nije popularno da se bavite uslugama i turizmom ako otpadne vode i čvrsti otpad odlažete u neposrednoj okolini i na neadekvatan način. Potrudili smo se da uradimo postrojenje za preradu otpadnih voda i to je prvo postrojenje u ovom kraju Srbije. Pokazalo se kao veoma uspešno, pa u narednom periodu možemo raditi na postrojenjima za Čajetinu, nekoliko seoskih mesnih zajednica, Mačkat, Sirogojno, a biće potrebno i za Ribnicu i Vodice – najavljuje Stamatović.

Vrednost kompletnog projekta iznosila je 4,6 miliona evra, od čega je iz lokalnog budžeta izdvojeno 3,1 miliona evra, dok je Republika Slovenija pružila finansijsku pomoć od 1,5 miliona evra.

– Nije skupa ta oprema zato što se mogu povući podsticajna sredstva iz republičkih i evropskih fondova, tako da ko ima dobre projekte, ko ima urađene fekalne kolektore, može da očekuje da dobije sredstva i da radi na uređenju životne sredine. Polako završavamo kompletnu teritoriju opštine sa postrojenjima za preradu otpadnih voda i nakon toga možemo da proglasimo našu opštinu kao jednu od prvih ekoloških opština na teritoriji cele Srbije – zaključuje predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.

A kako izgleda proces upravljanja otpadom u Čajetini i na Zlatiboru, za portal Cirkularna ekonomija otkriva rukovodilac komunalne službe KJP Zlatibor Vera Blagojević.

– Sama usluga sakupljanja otpada na Zlatiboru veoma je izazovna za naše preduzeće zbog promenljivog broja stanovnika. Opština ima oko 15.500 stanovnika, ali svake godine 250.000-300.000 ljudi poseti Zlatibor – kaže Blagojevićeva.

Sav otpad sa teritorije opštine se odlaže na pretovarno mesto odakle se odvozi u regionalnu deponiju "Duboko" u Užicu. U centru Zlatibora već nema velikih kontejnera, a ugostitelji otpad odnose u jedno od 3 reciklažna ostrva u kojima se nalaze kontejneri za mokre i suve frakcije otpada.

– Ranije su kontejneri bili raspoređeni u uskim uličicama u samom centru gde je ograničeno normalno funkcionisanje saobraćaja. Tu su se generisale ogromne količine otpada iz ugostiteljskih objekata iz Tržnog centra Zlatibor. Sada planiramo izgradnju još dva ostrva, kod Pošte i iza restorana Jezero jer smo videli da su to mesta na kojima se i dalje generiše velika količina otpada koju je potrebno zbrinuti na uređen način – najavljuje Blagojevićeva.

Glavna novina, ipak, biće primarna selekcija otpada koja bi mogla da bude uvedena već naredne godine. Već nekoliko godina KJP "Zlatibor" učestvuje na projektu gde od partnera iz Švedske uči kako sprovesti primarnu selekciju otpada, ali je i prilagoditi lokalnom okruženju. Plan je napravljen, ostaje samo da stigne potrebna oprema koju finansiraju Kraljevina Švedska i opština Čajetina.

– Sva individualna domaćinstva dobiće po 2 kante, zelene od 120 l za mokri otpad i kante plave boje od 240 l za sakupljanje suvog otpada u koji spada plastika, ambalaža, karton. Za zgrade je predviđeno da svaka stambena zajednica dobije potreban broj kontejnera koji će biti smešteni isključivo u okviru privatnih parcela. To znači da na teritoriji opštine Čajetina više neće biti kontejnera na javnim površinama – ističe Blagojevićeva.

Kazne su u planu, ali tek nakon edukacije građana. Pre nego što je započeta izrada Lokalnog plana za upravljanje otpadom (2019-2028), sprovedena je opsežna anketa koja je obuhvatila oko 1.300 građana. Na velikom reprezentativnom uzorku pokazalo se da 60% stanovništva Čajetine želi da se bavi primarnom selekcijom. Petina se izjasnila da želi, ali ne zna dovoljno o tome, dok je samo 20% građana bilo izričito da ne želi.

– Moramo prvo edukovati građane. Najviše truda će biti potrebno za ovih 20 odsto koji uopšte ne žele da se bave primarnom selekcijom. Nakon uspostavljanja primarne selekcije otpada, u planu je promena tarifnog sistema gde će biti cenovno razdvojeni oni koji vrše primarnu selekciju od onih koji to ne rade. Ovi drugi će usluge sakupljanja komunalnog otpada plaćati u znatno većem iznosu – kaže Vera Blagojević.

Takođe, u pripremi je izgradnja reciklažnog dvorišta koje će se nalaziti na putu za Semegnjevo, na 2 km od samog centra Zlatibora. Tu će svako moći da odloži kabasti otpad, elektronski otpad, baštenski otpad, plastiku, karton, ambalažu, gume u posebne bokseve. Sredstva za izgradnju reciklažnog dvorišta opredeljena su budžetom opštine Čajetina, a trenutno je u toku izrada idejnog rešenja.

– Da bi jedan sistem funkcionisao, sve karike u njemu moraju funkcionisati. Lokalna samouprava je obavezna da građanima pruži uređen i organizovan sistem za sakupljanje otpada, da pojedincu omogući da na pravilan način odloži svaku vrstu otpada, da izgradi infrastrukturu, obezbedi opremu, donese planska dokumenta. Opština Čajetina je prilično odmakla u tom procesu. Izgradnjom reciklažnog dvorišta, taj proces će se zaokružiti – kaže Blagojevićeva.

Ona ipak apeluje na ličnu odgovornost i svest svakog građanina.

– Ključno je da svako od nas kao pojedinac vodi računa kako se ponaša. Ne može se otpad bacati iz automobila, ne može se dušek u sred sezone izneti pored kontejnera. Moja molba je da se svi kao pojedinci malo osvestimo i razmislimo u kakvoj sredini želimo da živimo – poručuje rukovodilac komunalne službe KJP Zlatibor Vera Blagojević.

Za UG Zlatiborski krug nema dileme – zdrava životna sredina je prioritet. Pre dve godine, Zlatiborski krug je realizovao program "Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina". U okviru programa pokrenut je Savet za održivi razvoj i edukaciju opštine Čajetina, pri osnovnoj školi Dimitrije Tucović. U sastavu Saveta su predstavnici lokalnih nevladinih organizacija, obrazovnih institucija, medija, biznis sektora i lokalne uprave. Direktorka OŠ Dimitrije Tucović Milka Vasiljević ističe da sa UG Zlatiborski krug sarađuju gotovo dve decenije tokom kojih su sproveli niz projekata sa ciljem razvoja ekološke svesti.

– Velika smo podrška opštini i nadam se da ćemo postati prva ekološka opština u Srbiji. Treba još puno da se radi, ali nema razvoja turizma bez velikog ekološkog projekta. Pozvala bih sve građane da sebe edukuju, da prvo vide da li je otpad sirovina koja se može iskoristiti. Važno je da razmišljamo malo o selekciji otpada, a ako već ne razmišljamo, da ne bacimo kese iz automobila, nego da ih odnesemo bar do kontejnera. Mislim da svi građani znaju bar za toliko za šta kontejneri služe – kaže direktorka Milka Vasiljević.

Najmlađi sigurno znaju, zahvaljujući i ekološkoj sekciji koja u OŠ "Dimitrije Tucović" postoji već 20 godina. Od 2013. godine, škola je u međunarodnom programu eko škola čiji su nacionalni koordinatori Ambasadori održivog razvoja. Nastavnica biologije, predsednica UG Zlatiborski krug i magistar zaštite životne sredine Mr Zorica Milosavljević otkriva da je važno da deca shvate značaj očuvanja prirodnih resursa i održivog razvoja i koliko je u svemu tome velika i njihova uloga.

– Mi ekološku svest ne možemo toliko da izmenimo, ali ponašanje možemo. Tačno vidimo promene u odnosu na pre 5 ili 10 godina. U svakom odeljenju imamo po 2 člana eko patrole, oni nose posebne majice, idu kroz hol i skreću pažnju drugima na ponašanje, ne samo vršnjacima, već i zaposlenima. Opominju ako nije isključeno svetlo, kompjuter, ako je bačen papir. Došli smo u situaciju da sada deca uče roditelje – kaže Milosavljevićeva.

Da je za svaku promenu u društvu najvažnija edukacija veruje i PR UG Zlatiborski krug"Vesna Belčević. Ona podseća da su u projektu "Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina" organizovane obuke u kojima su edukovani nastavnici, roditelji učenika i učenici.

– U obukama smo često pominjali kako se u tzv. primitivnim društvima koriste principi cirkularne ekonomije. Potrebno je te principe prezentovati holistički, da se shvati zašto je važno da se koriste prirodni materijali, da se proizvodi što duže koriste i da se izbegne potrošački način razmišljanja. Da shvatimo da nisu stvari ono što nas određuje, već to kakvi smo kao ljudi – ističe Belčevićeva.

Kako kaže, ključ održivog razvoja je u saradnji svih aktera, a to u Čajetini odlično funkcioniše. Zato ostalim lokalnim samoupravama poručuje da fokus stave upravo na saradnju.

– Čajetina je odličan primer saradnje nevladinih organizacija i svih relevantnih institucija koje se bave temom održivog razvoja. Naša poruka za druge zajednice je da se iskoriste kapaciteti NVO pošto one pokazuju najveću kreativnost, entuzijazam i zainteresovanost za rešavanje problema u lokalnoj zajednici, a održivi razvoj je za sve gorući problem. Tako da saradnja, saradnja i samo saradnja, pre svega kroz škole, jer škole su oduvek bile centar prosvetiteljstva i napretka u Srbiji – zaključuje Belčevićeva.