NavMenu

Aleksandra Lazović Lonningen, koosnivač aplikacije Eat Me App - Kako je piletina kojoj je prošao rok trajanja doprinela nastanku aplikacije

Izvor: cirkularnaekonomija.org Petak, 20.08.2021. 11:32
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay/Couleur)Ilustracija
Koliko puta ste konstatovali da je hrani u frižideru prošao rok trajanja? Upravo je ispred jednog otvorenog frižidera gde je zaključeno da će hrana, konkretno piletina, ponovo biti bačena zbog isteka roka trajanja, rođena ideja o razvoju aplikacije Eat me App.

Aplikacija Eat me App je u ranoj fazi razvoja, a korisniku će slati obaveštenja da se približava datum isteka roka trajanja namirnica, ali i opominjati ga koliko novca zapravo baca u đubre kada dozvoli da hrani prođe rok upotrebe. U razgovoru za portal Cirkularna ekonomija, koosnivač aplikacije Aleksandra Lazović-Lønningen ističe da na našim prostorima ne postoji osvešćen odnos prema hrani, da su potrošači neinformisani, a da se globalno, brojke bačene hrane, mere u milijardama tona.

- Pa čak i da su svi na planeti siti i opskrbljeni hranom, a nisu, opet je apsurd i opet je pokazatelj neoptimizovane organizacije i sistemskog pristupa celom lancu, od proizvodnje hrane do konzumacije. Zašto bacati? Zašto proizvodimo i koristimo ograničene resurse, zagađujemo okruženje prilikom proizvodnje, a bacamo - pita se koosnivač Eat MeApp.

Na koji način nam Eat Me App pomaže da smanjimo otpad od hrane?

- Eat Me App je u ranoj fazi razvoja. Zamišljena kao alatka koja vas, nakon unosa vrste, količine, datuma i cene namirnice opominje oko datuma isteka tih namirnica, slanjem notifikacija. Istovremeno vam daje uvid u količinu novca proporcionalnu bačenim namirnicama. Da, koliko novca ste bukvalno bacili u đubre. Zahvaljujući aplikaciji, sada možemo da imamo uvid u to, ne samo šta bacamo, već koliko nas to i košta.

Aplikacija će nam omogućiti i da prosledimo hranu koju ne želimo?

- U daljoj fazi razvoja, aplikacija će vam preporučiti i recepte koji će biti formirani prema vašim dijetalnim navikama. A za slučaj da ipak odlučite da nećete da iskoristite tu namirnicu, moći ćete da razmenite namirnice sa nekim ko vam je u blizini, jer ćete imati pristup i drugim korisnicima aplikacije. Moći ćete i da dostavite hranu obližnjem punktu koji će raspoređivati hranu ili za upotrebu ili za reciklažu. Cilj je nula otpada od hrane. Mi imamo sistemski pristup adresiranju problema kućnog otpada od hrane, jer se konceptualno baziramo na principima cirkularne ekonomije. Konkretno principu "Design out waste". Indirektan cilj aplikacije je da se omasovljenim promenama u ponašanju potrošača, utiče i na samu proizvodnju. Mi želimo da sa aspekta potrošača napravimo jedno uzburkavanje statusa kvo u samoj proizvodnji. Omasovljenje promena mentalnih modela je ključ ovoga.

Koliko korisnika ima aplikacija? Kako oni reaguju?

- Aplikacija za sada ima par stotina korisnika u krugu porodice, prijatelja, poznanika. Sa komercijalnog aspekta, naša strategija je ozbiljan momentalan proboj na tržište kako bismo počeli da postižemo eksponencijalan rast u smanjenju otpada i privukli i animirali što veći broj građana da počnu da koristi aplikaciju. Prvenstveno zbog povratne informacije od strane naših korisnika. Trenutno smo u pregovorima i sa institucijama i sa investitorima, međunacionalno. Očekujemo u zadnjem kvartalu definisanje sledeće strateške etape. Bitno je da aplikacija po samom izlasku prilično privlači pažnju onih aktera koji raspolažu resursima za jak tržišni plasman.

U domaćinstvima u Srbiji godišnje nastaje 83 kilograma otpada od hrane po glavi stanovnika, što je za 9 kilograma više od svetskog proseka, podaci su iz najnovijeg izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) The Food Waste Index Report 2021. Šta mislite - zašto toliko bacamo hranu na ovim prostorima?

- Hrana je, prosto rečeno, simbol života i simbol vitalnosti. Ono čemu svedočimo danas je nedostatak poštovanja prema hrani, a samim tim i prema životu. Mnoge egzistencijalne stvari se uzimaju zdravo za gotovo. Da je u pitanju sistemski problem, upravo svedoče i brojke. Ako bismo rekli "bogate države bacaju hranu", logičan zaključak bi bio "ima se - može se". Međutim, istina je vrlo drugačija od toga. Bogatija društva imaju razvijeniju svest o kvalitetu života: odnos prema sebi i odnos prema okruženju. Imaju isto tako i pristup sredstvima koja ih stimulišu da menjaju svoje mentalne modele, te svoje navike. Imate dva elementa tu: recimo da jedna grupa to radi, jer drugi rade, a druga grupa to radi, jer želi zbog sebe prosto to da radi.

Koliko kultura utiče na bacanje hrane?

- Odnos prema hrani je odnos prema nama samima. Poštovanje prema osnovnim životnim vrednostima, razumevanje procesa proizvodnje. A ono što je neizostavan element svakog diskursa o hrani, to je kultura. Naš domaćin će, iz razloga rata, nemaštine, gladi, ponosa, servirati mnogo više hrane za slavlja i svetkovine. Spakovaće vam da ponesete sa slave, sa svadbe, sa rođendana. Vi ćete doneti kući, eventualno pojesti, ali vrlo verovatno i baciti. "Nahraniti" se kod nas svodi na kvantitet. Da ne bih ulazila u duboku diskusiju, dijetalne navike ljudi sa naših prostora, u proseku se svode na zadovoljstvo. Trenutno. Manje, nego što bi trebalo, na kvalitet i na osvešćeniji odnos prema hrani koju jedemo. To podrazumeva kako znanje o nutritivnim karakteristikama namirnica, tako i svest i spoznaju o procesu proizvodnje i ispostave namirnica do potrošača. Da li vam je bitno gde je proizvedeno, kako, koliko je putovalo do vas, kako je tretirano? Prosečan potrošač na našim prostorima je neinformisan, eventualno i nezainteresovan o gore pomenutim elementima. I to jeste sistemski problem. Nedostatak svesti, kao i dugoročno razmišljanje i preuzimanje odgovornosti, ne isključivo za sebe, već, što je veoma bitno, za kolektiv, neki su od krucijalnih razloga i odgovor na pitanje "zašto toliko bacamo hranu na ovim prostorima?".

Ima li nade da će se ljudi osvestiti?

- Jasno je da je psihološki pritisak decenijama učinio svoje na prosečnog pojedinca i potrošača, ali nada se ne sme gubiti! Mi smo područje koje je hranilo rimsku civilizaciju. I sad smo izvoznici i hrane i voća. Problem, a i ključ, je u nama. Ova aplikacija je naš doprinos podizanju svesti i nade kako u društvo, tako i prvenstveno u pojedinca. Odatle sve kreće. Mi svi držimo ključ boljitka. Za nas i za našu decu. I buduće generacije. Mi imamo ovu našu prelepu planetu. Treba da je volimo, a to počinje od nas samih. I naših navika.

Često imamo utisak da od nas ništa ne zavisi i da mi kao pojedinci ne možemo napraviti značajniju promenu. Da li je baš tako?

- Rekli smo ranije da jedna grupa menja svoje navike, jer to drugi rade, a druga grupa jer želi zbog sebe to da radi. Ključ početka promene leži u ovoj drugoj grupi. Takvih ljudi imate svuda oko vas. Ljudi koji veruju i koji žele bolje, jer vide da je njihovo malo, kad se umnoži, mnogo. A i da se ne umnoži, njihovo "malo dobro" je dovoljno dobro da bi ga sproveli u delo. I malo po malo. Suština i sreća u igri velikih brojeva, kada je pitanje nade i entuzijazma, jeste da ključ ne leži u brojnosti, već u samom postojanju takvog ponašanja. Takvog razmišljanja. Da, ljudi su spremni na promene. Ljudi imaju ideje. Mi smo grupa zabrinutih građana sa vrlo različitim životnim scenarijima, karakterima, socijalnim i emotivnim programiranjem. Vezani smo instinktivnim entuzijazmom oko preuzimanja odgovornosti i pokušaja doprinosa pojedincu i društvu. Da, pokušaja. Nama je to bilo dovoljno. I dalje je. Nema garancija ni za šta, ali ono za šta smo sami odgovorni je da u prisustvu problema i nepravde ne okrenemo glavu na drugu stranu. Mi smo se uhvatili u koštac sa problemom na naš način. Eat Me App je taj način. Taj pokušaj. Za kraj, evo mali izazov za vas i vaše čitaoce. Dajte sebi cilj da sedam dana ne bacite baš ništa od hrane. Pišite nam na [email protected] kako bismo objavili vaša iskustva i izazove. I najbitnije - vaše preporuke kako vi uspevate da se organizujete sa hranom i da je ne bacate. Našu aplikaciju imate trenutno u Android verziji, iOs i višejezična verzija se razvija upravo dok pričamo. Posetite i naš sajt i naš Instagram profil gde možete pročitati male, a korisne savete koji na dnevnom nivou pomažu da menjamo naše navike.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.