Aleksandra Lazović Lonningen, koosnivač aplikacije Eat Me App - Kako je piletina kojoj je prošao rok trajanja doprinela nastanku aplikacije

- Aplikacija za sada ima par stotina korisnika u krugu porodice, prijatelja, poznanika. Sa komercijalnog aspekta, naša strategija je ozbiljan momentalan proboj na tržište kako bismo počeli da postižemo eksponencijalan rast u smanjenju otpada i privukli i animirali što veći broj građana da počnu da koristi aplikaciju. Prvenstveno zbog povratne informacije od strane naših korisnika. Trenutno smo u pregovorima i sa institucijama i sa investitorima, međunacionalno. Očekujemo u zadnjem kvartalu definisanje sledeće strateške etape. Bitno je da aplikacija po samom izlasku prilično privlači pažnju onih aktera koji raspolažu resursima za jak tržišni plasman.

- Hrana je, prosto rečeno, simbol života i simbol vitalnosti. Ono čemu svedočimo danas je nedostatak poštovanja prema hrani, a samim tim i prema životu. Mnoge egzistencijalne stvari se uzimaju zdravo za gotovo. Da je u pitanju sistemski problem, upravo svedoče i brojke. Ako bismo rekli "bogate države bacaju hranu", logičan zaključak bi bio "ima se - može se". Međutim, istina je vrlo drugačija od toga. Bogatija društva imaju razvijeniju svest o kvalitetu života: odnos prema sebi i odnos prema okruženju. Imaju isto tako i pristup sredstvima koja ih stimulišu da menjaju svoje mentalne modele, te svoje navike. Imate dva elementa tu: recimo da jedna grupa to radi, jer drugi rade, a druga grupa to radi, jer želi zbog sebe prosto to da radi.

- Odnos prema hrani je odnos prema nama samima. Poštovanje prema osnovnim životnim vrednostima, razumevanje procesa proizvodnje. A ono što je neizostavan element svakog diskursa o hrani, to je kultura. Naš domaćin će, iz razloga rata, nemaštine, gladi, ponosa, servirati mnogo više hrane za slavlja i svetkovine. Spakovaće vam da ponesete sa slave, sa svadbe, sa rođendana. Vi ćete doneti kući, eventualno pojesti, ali vrlo verovatno i baciti. "Nahraniti" se kod nas svodi na kvantitet. Da ne bih ulazila u duboku diskusiju, dijetalne navike ljudi sa naših prostora, u proseku se svode na zadovoljstvo. Trenutno. Manje, nego što bi trebalo, na kvalitet i na osvešćeniji odnos prema hrani koju jedemo. To podrazumeva kako znanje o nutritivnim karakteristikama namirnica, tako i svest i spoznaju o procesu proizvodnje i ispostave namirnica do potrošača. Da li vam je bitno gde je proizvedeno, kako, koliko je putovalo do vas, kako je tretirano? Prosečan potrošač na našim prostorima je neinformisan, eventualno i nezainteresovan o gore pomenutim elementima. I to jeste sistemski problem. Nedostatak svesti, kao i dugoročno razmišljanje i preuzimanje odgovornosti, ne isključivo za sebe, već, što je veoma bitno, za kolektiv, neki su od krucijalnih razloga i odgovor na pitanje "zašto toliko bacamo hranu na ovim prostorima?".

- Jasno je da je psihološki pritisak decenijama učinio svoje na prosečnog pojedinca i potrošača, ali nada se ne sme gubiti! Mi smo područje koje je hranilo rimsku civilizaciju. I sad smo izvoznici i hrane i voća. Problem, a i ključ, je u nama. Ova aplikacija je naš doprinos podizanju svesti i nade kako u društvo, tako i prvenstveno u pojedinca. Odatle sve kreće. Mi svi držimo ključ boljitka. Za nas i za našu decu. I buduće generacije. Mi imamo ovu našu prelepu planetu. Treba da je volimo, a to počinje od nas samih. I naših navika.

- Rekli smo ranije da jedna grupa menja svoje navike, jer to drugi rade, a druga grupa jer želi zbog sebe to da radi. Ključ početka promene leži u ovoj drugoj grupi. Takvih ljudi imate svuda oko vas. Ljudi koji veruju i koji žele bolje, jer vide da je njihovo malo, kad se umnoži, mnogo. A i da se ne umnoži, njihovo "malo dobro" je dovoljno dobro da bi ga sproveli u delo. I malo po malo. Suština i sreća u igri velikih brojeva, kada je pitanje nade i entuzijazma, jeste da ključ ne leži u brojnosti, već u samom postojanju takvog ponašanja. Takvog razmišljanja. Da, ljudi su spremni na promene. Ljudi imaju ideje. Mi smo grupa zabrinutih građana sa vrlo različitim životnim scenarijima, karakterima, socijalnim i emotivnim programiranjem. Vezani smo instinktivnim entuzijazmom oko preuzimanja odgovornosti i pokušaja doprinosa pojedincu i društvu. Da, pokušaja. Nama je to bilo dovoljno. I dalje je. Nema garancija ni za šta, ali ono za šta smo sami odgovorni je da u prisustvu problema i nepravde ne okrenemo glavu na drugu stranu. Mi smo se uhvatili u koštac sa problemom na naš način. Eat Me App je taj način. Taj pokušaj. Za kraj, evo mali izazov za vas i vaše čitaoce. Dajte sebi cilj da sedam dana ne bacite baš ništa od hrane. Pišite nam na [email protected] kako bismo objavili vaša iskustva i izazove. I najbitnije - vaše preporuke kako vi uspevate da se organizujete sa hranom i da je ne bacate. Našu aplikaciju imate trenutno u Android verziji, iOs i višejezična verzija se razvija upravo dok pričamo. Posetite i naš sajt i naš Instagram profil gde možete pročitati male, a korisne savete koji na dnevnom nivou pomažu da menjamo naše navike.