Srbija opet u ekološkim dugovima

Svet je ove godine u ekološki dug ušao 29. jula, a Srbija dva dana kasnije – danas, po računici Mreže za globalni ekološki otisak. To je dan kada smo potrošili prirodne resurse koje ekosistemi mogu u godini da obnove. Do kraja godine živećemo od resursa pozajmljenih od budućih generacija. Blokada izazvana pandemijom prošle godine dovela je do početnog naglog pada emisije ugljen-dioksida, dok je ove godine ukupni ekološki otisak povećan za 6,6 odsto.

Samo u Brazilu izgubljeno je više od milion hektara prašume. Globalni biokapacitet šuma smanjen je za pola procenta.

- Ne možemo opstati ukoliko nemamo čistu vodu, čist vazduh, zdravu hranu i zato je važno da očuvamo ekosisteme. Priroda nestaje a mi svojim ponašanjem kao ljudi, svojim konzumerizmom, preteranom potrošnjom je uništavamo i ono što možemo da uradimo je da zaštitimo prirodu i da trošimo manje prirodnih resursa - kaže Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu.

Zbog prekomerne potrošnje, industrije, poljoprivrede, ribolova, bacanja hrane, uništavaju se šume, reke, okeani, ugrožavaju prirodna staništa, dolazi do nestašice vode, zagađenja vazduha i zemljišta i zatrpavanja zemlje otpadom.

- Mi sada već trošimo skoro dve planete, kada govorimo o našim stilovima življenja, naravno na raspolaganju imamo samo ovu jednu jedinu. To znači da su naši ekonomski modeli koji su zasnovani na principima – proizvedi, potroši, odbaci – apsolutno neodrživi, odnosno da smo kao društvo zreli da pređemo sa tih linearnih ekonomskih modela ka cirkularnim ekonomskim modelima - objasnio je Miroslav Tadić iz Programa UN za razvoj.

Globalno se reciklira samo 13% otpada, a slično je i u Srbiji.

- Neke procene za Srbiju govore da mi godišnje gubimo skoro 50 miliona dolara upravo u tim izgubljenim reciklabilnim materijama - istakao je Tadić.

Ove godine prva zemlja koja je ušla u ekološki dug bio je Katar, i to već u februaru. Sjedinjene Američke Države su u dugu od marta, a većina evropskih zemalja godišnje prirodne resurse potroši do maja.

Svetski fond za prirodu

Mreža za globalni ekološki otisak

Program UN za razvoj

Duška Dimović

Miroslav Tadić

ekološki dug

šume

biokapacitet

prirodni resursi

reciklaža

otpad