Zašto ovaj komad ne morate imati ovog proleća - Dunja Jovanović i Marija Radaković o održivoj modi

"Ovaj komad morate imati ovog proleća", "Kaput bez kog ne možemo da zamislimo zimu", "Apsolutni hit sezone koji se mora naći u vašim garderoberima" – ovakve i slične poruke krase naslovnice modnih magazina u Srbiji i svetu. I dok čitateljke hrle u šoping ne bi li nabavile "must have komad", dve modne novinarke rekle su "ne" takvom pristupu modi.

Kada su pre tri godine, modne novinarke Marija Radaković i Dunja Jovanović počele da se bave edukacijom o održivoj modi, većina ljudi u Srbiji nije znala šta taj termin podrazumeva. Danas, ove devojke, autorke F.fm podkasta, o tome pričaju u komercijalnim medijima, a njihov Instagram profil, na kom dele teme isključivo o održivosti, okuplja više od 12.000 ljudi.

Ipak, pred njima je dug put. Kako kažu u razgovoru za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije, sistem brze mode doprinosi ogromnom zagađenju našeg prirodnog okruženja, izrabljivanju radnika koji tu odeću šiju i ostavlja nas sa ogromnim količinama tekstilnog otpada koji u najvećoj meri čini plastika kojoj je potrebno i do nekoliko stotina godina da se razgradi na deponijama.

I u Srbiji najveći broj ljudi kupuje u lancima brze mode jer su najpristupačniji, primećuju naše sagovornice. Kako kažu, velike modne kuće u Srbiji takođe dosta koriste materijale od plastike i ne komuniciraju održivost kao poslovni model. Ali, dobrih primera ipak ima – raste broj malih brendova koji nude održivu modu po pristupačnoj ceni, u pripremi je aplikacija za iznajmljivanje odeće Barter.rs, a domaći koncept store Biro354c omogućava iznajmljivanje i prepravku odeću, kažu Marija i Dunja i otkrivaju šta su one promenile u svom životu otkako su postale svesne štetnog uticaja modne industrije.

– Pre svega kupujemo manje odeće i obuće, te dobro promislimo da li nam je komad zaista potreban ili već imamo nešto slično u svom garderoberu. U jednom trenutku odlučile smo da prestanemo da kupujemo komade koji su izrađeni od (ili sadrže procenat) plastičnih materijala – poliester, akril, najlon, "eko" koža, vinil, PVC… a u kontinuitetu istražujemo lokalne brendove i uvek prednost dajemo njima ili polovnoj odeći – kažu Marija i Dunja.

– Desetak godina unazad se bavimo modnim novinarstvom, a kako smo i same bile zasićene načinom na koji se moda danas komunicira (isključivo kroz trendove i promociju shopping komada) u nekom trenutku odlučile smo da pišemo kolumnu koja se bavila modnom industrijom iz jednog drugačijeg ugla- pre svega fenomenološkog, zatim ekonomskog, socijalnog, ekološkog i aktivističkog. U jednom od članaka analizirale smo upravo održivost ove industrije, a kako članak nije bio dovoljan da obuhvati veličinu problema koji ona proizvodi u, pre svega, ekološkom i etičkom smislu, počele smo da organizujemo i tribine s fokusom na baš ove teme. U tom trenutku je na lokalnoj sceni to bio potpuno nov pristup modi, tako da nam je prvobitna ideja bila da širimo svest o problemima, ali i informišemo ljude o dostupnim ekološkim alternativama kada je moda u pitanju i tome na koji način svi mi možemo da se uključimo i damo doprinos u kreiranju – bolje mode.

– Najveća odgovornost je bez dileme na modnim korporacijama – zbog prekomerne proizvodnje odeće i štetnih poslovnih praksi – ljudi koji te korporacije vode su itekako svesni posledica, ali za sada ne menjaju ništa posebno u svom poslovanju u korist planete. Zatim, odgovorne su vlade – jer iako sve to znaju ipak dopuštaju i/ili ne sankcionišu neetičke i neekološke prakse pomenutim korporacijama. Na kraju, odgovornost je i na svima nama, kupcima, jer i naše navike itekako utiču na celokupni problem. Modna industrija se danas nalazi su samom vrhu svetskih zagađivača, a razlog za to je pre svega prekomerna proizvodnja odeće. Današnji sistem brze mode, koji je ekspanziju doživeo krajem 80-ih, zasniva se na konstantnom povećanju količine proizvodnje odeće kako bi njena cena bila što niža. Uz pomoć marketinga koji nas konstantno ubeđuje da su nam uvek potrebne nove stvari, posledično smo došli i do još jednog problema a to je – hiperkonzumerizam. Brzo se proizvodi, brzo se kupuje i još brže odbacuje garderoba. A realnost je da sva ta odeća ustvari doprinosi ogromnom zagađenju našeg prirodnog okruženja, zatim izrabljivanju radnika koji tu odeću šiju i ostavlja nas sa ogromnim količinama tekstilnog otpada koji u najvećoj meri čini plastika (zbog sve veće zastupljenosti sintetičkih materijala) kojoj je potrebno i do nekoliko stotina godina da se razgradi na deponijama.

– Naše tržište je u skladu sa tendencijama koje su dominantne svuda u svetu. Najveći broj ljudi kupuje u lancima brze mode, jer su najpristupačniji – kako cenovno, tako i lokacijski. To su globalni brendovi koji imaju radnje u svim tržnim centrima ili u glavnim ulicama, imaju jak marketinški sistem, reklamiraju se svuda – i prosto, najbrže dolaze do kupaca. Kako bi koncept održive mode zaživeo važno je širiti svest o ovoj temi jer ona i dalje nije opšte poznata. Pored toga moramo i da komuniciramo koje su nam alternative dostupne i na koji način možemo da menjamo svoje navike i doprinesemo promeni. Ono što je pozitivno jeste sve veća pojava malih lokalnih brendova koji su cenovno pristupačni i koji posvećeno promišljaju svaki aspekt svoje proizvodnje – od materijala, preko uslova rada, do pakovanja i pružanja usluga prepravke. Međutim izazov je da u moru marketinških kampanja i plaćenih oglasa u medijima oni dobiju prostor i adekvatnu vidljivost.

– Brend Ivko Woman je odličan primer koji u praksi uvodi brojne inovacije u pogledu održivog poslovanja. Koriste struju iz obnovljivih izvora, prirodne materijale, uveli su sistem za prečišćavanje vode, trude se da recikliraju svoje proizvode uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju, a vezano za samu logistiku i trenutne zakonske regulative. Pored toga nude i usluge popravke svojih komada i rade na sertifikaciji svojih proizvoda. Za ostale veće proizvođače, na žalost, nemamo informacije – ali ono što možemo da primetimo jeste da se dosta koriste materijali od plastike, a održivost ne komunicira kao poslovni model. Nadamo se da će se to polako menjati, jer imamo zaista dobre modne kuće koje imaju odličan potencijal za održivi razvoj.

– Tema održive mode postaje sve prisutnija na domaćoj sceni, a samim tim počinje i da se formira tržište i tražnja za ovom vrstom usluga. Svi istražujemo koje su nam alternative dostupne, a iznajmljivanje odeće upravo se ubraja u njih. Biro354c je domaći koncept store gde možemo iznajmiti odeću, a pored iznajmljivanja pruža i usluge redizajna komada koji nam se ne sviđaju, mislimo da su demode, ne pašu nam više ili nešto četvrto. Ovako, kada se komad preradi – produžava mu se rok trajanja. Zatim, Barter.rs je aplikacija za iznajmljivanje odeće koju je osmislio tim sjajnih mladih ljudi – trenutno je u pripremi i nestrpljivo je čekamo. Kako svest o održivoj modi bude rasla, verujemo da će i ovakve platforme ili usluge popravke doživeti još veći rast.

– Održiva moda podrazumeva smanjenje kupovine, razmišljanje o tome šta kupujemo i fokus na kvalitet odevnih komada, umesto na isključivo cenovnu pristupačnost. Veoma niske cene brendova brze mode doprinele su razvoju hiperkonzumerizma, kao i plasiranju odeće sa kratkim rokom trajanja. Tako mi neki komad platimo jeftino, ali se on deformiše posle par pranja – nakon čega je potrebno zameniti ga novim. Da li je onda taj komad zaista isplativ, ako ga možemo nositi veoma kratko? Sa druge strane, ukoliko pre kupovine promislimo, odlučimo se da investiramo novac u komad koji je kvalitetan i znamo da ćemo nositi dugo, vrlo lako možemo doći do zaključka da iako inicijalno taj komad ima veću cenu, ispostavlja se da nas je on manje koštao kada uporedimo broj i dužinu nošenja (trajanja). Kada je reč o lokalnoj sceni, postoji sve veći broj malih brendova koji imaju sasvim pristupačne cene. Međutim njihove radnje nisu u tržnim centrima ili glavnim gradskim ulicama, već najčešće prodaju online te je potrebno izdvojiti vreme i istražiti ovu scenu.

– Iako su neke ankete pokazale da muškarci i žene kupuju odeću maltene u istoj meri, momci, na žalost, ne pokazuju interesovanje za ovu temu ni približno onoliko koliko to čine žene. Iz naše perspektive – to uopšte nije iznenađenje, jer se tema mode kod nas već godinama komunicira većinski ženama i to kroz promociju modnih kolekcija i šopinga. Prosto, treba da prođe neko vreme da muškarci uvide da se ton komunikacije promenio i da se modne teme plasiraju i njima, te da ih se itekako tiču.