Podsticaj države ključan u tranziciji na cirkularnu ekonomiju - Treba nam srpski Zeleni dogovor

Da li se kompanijama u Srbiji isplati prelazak na cirkularnu ekonomiju, šta u ovoj oblasti najviše frustrira domaće firme, zašto nema zelenih javnih nabavki – samo su neka od pitanja kojima su se bavili panelisti tribine "Zeleni dogovor za cirkularnu ekonomiju" održane u okviru Mikser festivala 2020.

Osvrćući se na Evropski zeleni dogovor usvojen krajem prošle godine, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović istakao je da Srbija treba da razmisli šta hoće od sebe i od okruženja.

– Srbiji treba srpski Zeleni dogovor. Važno je da iskoristimo post kovid tranziciju jer kaže se da je kriza šansa koju ne treba propustiti. U poslednjih godinu dana ostvaren je napredak jer smo dobili strategiju industrijalizacije Srbije 2020-2030 čija su dva stuba digitalizacija i cirkularna ekonomija – ističe Mitrović.

Kako kaže, srećan je kad vidi male kompanije u Srbiji koje su shvatile šta je cirkularna ekonomija, ponovna upotreba otpada, održiva proizvodnja i zelena energija. Ali, na širem planu, i dalje postoje problemi kad je reč o stepenu reciklaže komunalnog otpada, upotrebe cirkularnih materijala, kao i konzervativnih alata u regulatornom okviru koji zaustavljaju ceo sistem.

– Mi 20 godina ne možemo da promenimo sistem i da kažemo da nema više naplate otpada po kvadratnom metru. Uloga građana je vrlo važna u celom procesu, ali ključno pitanje je da li se u Srbiji isplati biti zelen. Naš regulatorni okvir je takav da ne prepoznaje ovu politiku, mi još uvek nemamo zelene javne nabavke. Nemamo ni stimulativni mehanizam poreza koji bi mogao da promoviše principe održive potrošnje – ističe Mitrović.

Da je u tranziciji na cirkularnu ekonomiju ključan regulatorni i podsticajni rad države veruje i tim lider za vitalni razvoj UNDP Žarko Petrović. Prema njegovim rečima, Program UN za razvoj trenutno pomaže 20 privatnih kompanija u sprovođenju zelenih projekata.

– To su kompanije koje zarađuju novac štiteći životnu sredinu, smanjujući upotrebu resursa i emitovanja gasova sa efektom staklene bašte. Nema zelene tranzicije bez privatnog sektora. Od 140 kompanija koje smo ispitivali, polovina kaže da su im najveći problem visoki operativni troškovi. Dve trećine koje su već ulagale u različite mere, recimo energetsku efikasnost, morale su da ulažu sopstvena sredstva. Pored regulatornog okvira, država mora da ima podsticajnu ulogu putem različitih finansijskih mehanizama – smatra Petrović.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović ističe da ova organizacija predlaže da se napravi Nacionalni program za uvođenje cirkularne ekonomije. Kako kaže, takav sistem su već napravili u oblasti sive ekonomije i veruju da će ministarstvo u novoj vladi prihvatiti njihov predlog.

– Za početak, predlažemo da se kao jednostavno pravilo usvoji princip "zagađivač plaća". Kompanije traže fer uslove koji treba da važe za sve. Frustrira ih što oni koji se pridržavaju pravila i poštuju propise, prolaze kao oni koji to ne rade. Takođe, predlog je da se usmerimo na oblasti koje imaju najviše potencijala i mogu da budu ohrabrenje za dalje, a to su projekti upravljanja otpadom i energetske efikasnosti. Kroz takve projekte bi se podigla svest o ovoj temi – smatra Jovanović.

Programski menadžer EU delegacije za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena Antoan Avinjon smatra da je prvi korak koji Srbija treba da napravi u ovom smeru usvajanje klimatskog zakona i angažman u energetskoj tranziciji. Kako kaže, zelena revolucija u Evropi nije nastala za jedan dan, već je reč o kontinuiranom opredeljenju građana da ekonomija bude više ekološka.

– Otpad se u okviru cirkularne ekonomije posmatra kao resurs, a sećam se kad smo počeli sa razdvajanjem otpada na izvoru u mom gradu, to je bilo teško, dugo smo učili gde šta da stavimo, u koju kantu, kako da ne pogrešimo. Mnogo vremena nam je bilo potrebno da stignemo do tačke da danas imamo jedan širi politički konsenzus o životnoj sredini i tome se nadamo u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Da shvatimo da to nije stranačko pitanje, da obuhvata sve sektore, energiju, hranu, vazduh, vodu i da moramo sada da donesemo prave odluke o tome kakvu planetu ostavljamo narednim generacijama. To je zajednički poduhvat – ocenjuje Avinjon.

Izvršna direktorka slovenačke organizacije Circular Change Ladeja Godina Košir je u video uključenju istakla da je poslovni sektor postao veoma aktivan na području cirkularne ekonomije jer shvataju da je to put do uspeha. Zainteresovanima za ovaj put u Srbiji Košir predlaže da prvo pogledaju Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju koji je sve razradio po sektorima.

– Tu možete da pronađete inspiraciju za vaš biznis, grad. Drugi korak je finansiranje, milijarde se investiraju u kružna rešenja, vidite koji su vam fondovi zanimljivi i napravite projekte. Treće, budite srećni što živimo u ovom delu sveta, što imamo ovakve prirodne resurse i socijalni kapital koji treba iskoristiti. Svaka kriza donosi mogućnosti – poručuje Košir.