Prelazak iz kaubojskog doba u svemirski brod - Šta je cirkularna ekonomija i zašto je važna za današnji svet?

Kada je Evropska komisija, neposredno pred pandemiju koronavirusa, 11. marta usvojila Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, bila je to velika pobeda za sve koji su se godinama borili da ovaj pojam uvrste u agendu Starog kontinenta. Ali bitka je započela mnogo ranije. Tokom pola veka koliko se govori o ovom konceptu, pređen je put od podozrenja do usvajanja zakonskih okvira koji će omogućiti lakšu tranziciju sa današnjeg, linearnog sistema na kružni. Sledeća borba tek predstoji – dok Evopa, SAD i Azija prebacuju otpad iz jednog dvorišta u drugo, okeani se guše u mikroplastici, resursi se nemilice troše, a sat neumitno otkucava.

Cirkularna ekonomija je sistem koji želi da pomiri ekonomski rast sa zaštitom životne sredine, imajući u vidu ograničenost resursa. Akcenat je na tome da resursi što duže budu u upotrebi, kroz dizajn proizvoda koji će omogućiti njihovu dugovečnost, poslovne modele poput deljenja, ponovne upotrebe, popravki i tek na kraju recikliranja. Tako se zatvara krug u kojem skoro ništa nije otpad. Zato se i kaže da je kružna ekonomija suprotnost današnjem, linearnom sistemu koji funkcioniše po modelu "uzmi, iskoristi, baci".

Ekonomske koristi od tranzicije su neosporne, pokazao je izveštaj fondacije Elen Mekartur iz 2015. godine. Samo u Evropi, tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji može dodati 900 mlrd EUR bruto domaćem proizvodu do 2030, povećati prihode domaćinstva za 3.000 EUR godišnje i prepoloviti emisiju ugljen-dioksida.


Od svemirskog broda do zakonskog okvira

Ne postoji jedan autor koji se može nazvati ocem cirkularne ekonomije, ali jedan od prvih koji je o njoj govorio, mada je nije tako nazvao, jeste Kenneth Boulding. Američki ekonomista je 1966. godine pozvao na prelazak iz ekspanzionističke "kaubojske ekonomije" u kojoj nema granica po pitanju potrošnje resursa na "ekonomiju svemirskog broda" u kojoj će sve biti konstantno reciklirano. Sedamdesetih i osamdesetih, ekonomisti su počeli da govore o potrebi za proizvodima koji duže traju, o značaju prodaje usluga umesto proizvoda, prevenciji stvaranja otpada.

Danas, Evropska unija je prepoznata kao lider u politici cirkularne ekonomije. Paket mera iz ove oblasti Evropska komisija je usvojila još 2014, a prvi plan godinu kasnije. Usledila su četiri zakonska propisa o otpadu, strategija za plastiku i najavljeni ciljevi da se do 2030. godine reciklira 65% komunalnog otpada i 75% otpada koji nastaje od pakovanja. Prema podacima Eurostata, u okviru Evropske unije porastao je broj poslova koji su povezani sa oblašću kružne ekonomije, i to za 6% u periodu 2012-2016.

U narednim mesecima i godinama očekuje se usvajanje mera posebno u sektorima koji koriste mnogo resursa i gde je mogućnost za cirkularnost velika, poput elektronike, baterija, pakovanja, tekstila, plastike, hrane, građevinarstva. Održivi proizvodi treba da budu norma u Evropi, a istraživanje, inovacija i digitalizacija su prepoznati kao motori tranzicije ka kružnoj ekonomiji.


Svake godine bacimo 90% resursa

Izveštaj o cirkularnosti koji je pripremila organizacija Cirkularna ekonomija, pokazuje da je od svetske ekonomije samo 8,6% cirkularno. To znači da je više od 90% resursa koji uđe u ekonomiju svake godine, bačeno. A dostigli smo rekordne cifre – svetska ekonomija je počela da troši 100 milijardi tona materijala godišnje.

Najbolji od loših đaka je Holandija, koja je, kako pokazuje poslednji izveštaj, 24,5% cirkularna. Ali, kad je reč o ovoj oblasti, svi smo zemlje u razvoju, upozoravaju autori poručujući da je pandemija pokazala koliko je ekonomija krhka i neotporna na krize, pa u ponovnoj izgradnji sistema, cirkularnost mora biti utkana u nacionalne i svetske agende.

To barem za Evropu ne bi trebalo da bude problem. Geološki, Evropa je siromašan kontinent, nema mnogo resursa, niti prostora za odlaganje otpada. To bi trebalo da pomogne evropskim zemljama da shvate da moraju da pomire ekonomski rast sa zaštitom životne sredine, tako što će usvojiti principe regeneracije i obnove, pre nego neracionalne upotrebe resursa, smatraju stručnjaci.

Iako je uvreženo mišljenje da SAD kaska za Evropom po ovom pitanju, izveštaj multinacionalne bankarske asocijacije ING Group iz 2019. godine pokazuje da skoro četiri od pet kompanija ima stratešku nameru da uvede cirkularni okvir. Istraživanje je sprovedeno među 300 menadžera iz četiri ključna sektora – automobilska industrija, elektronika, hrana i poljoprivreda i zdravstvena nega. Izveštaj takođe pokazuje da je za većinu firmi motivacija na prelazak ušteda troškova, a tek onda ovaj koncept vide kao mogućnost da pronađu nova tržišta, proizvode i mušterije.


Šta kaže privreda

I tu dolazimo do ključnog pitanja kad je reč o tranziciji na cirkularnu ekonomiju – kako da privrednici prepoznaju svoj interes? Ako je suditi po izjavama direktora najvećih svetskih kompanija, oni su ga već prepoznali. Više od 50 svetskih lidera, među kojima su i direktori najvećih kompanija, kao što su Coca Cola, PepsiCo, Danone, Unilever, Inditex, Nestlé, L’Oréal, potpisali su početkom juna, dok se svet borio sa pandemijom koronavirusa, izjavu "Rešenje za oporavak: Cirkularna ekonomija".

- Kako se svet suočava sa neverovatnim izazovima, više smo nego ikada posvećeni ubrzanju prelaska na cirkularnu ekonomiju. Cilj je da stvorimo rešenja koja će kombinovati ekonomske mogućnosti sa dobrobitima za šire društvo i okolinu. Smanjenjem otpada, obnovom prirodnih sistema, cirkularna ekonomija stvara vitalne mogućnosti za ekonomski rast koji takođe obnavlja životnu sredinu, kreira poslove i doprinosi društvu – piše u zajedničkoj izjavi.


Niko ne želi da bude deponija za ostatak sveta

Još jedan znak da je tranzicija na kružnu ekonomiju neizbežna, poznavaoci prilika videli su na primeru "rata oko otpada" vođenog pre dve godine između Azije i zapadnih zemalja. U Aziji živi skoro 60% svetske populacije, a zemlje na ovom kontinentu su postale fabrike za čitav svet. U poslednje dve decenije Kina i Indija su doživele neverovatan rast i potrošile ogromnu količinu resursa.

Kina je takođe bila najveći uvoznik recikliranih materijala, a onda je pre dve godine, u akciji nazvanoj Nacionalni mač, zabranila uvoz plastike i drugog otpada. Primer Kine sledili su Malezija, Tajland, Vijetnam, uz poruku da ne žele da budu deponije za ostatak sveta. Time su druge zemlje, pre svega evropske i SAD, bile prinuđene da pronađu druga tržišta za svoj otpad.

Zbog toga, zagovornici cirkularne ekonomije ističu da dok govorimo o upravljanju otpadom, samo gasimo požare koji stalno izbijaju. Da bi se problem zaista rešio, nephodno je da proizvodi budu drugačije dizajnirani, kako bi što duže bili u upotrebi i otpad se smanjio na najmanju moguću meru. Tek tada i uz promenu svesti svih učesnika u procesu, moguće je govoriti o uspešnoj tranziciji na cirkularnu ekonomiju, poručuju stručnjaci.

M. Dedić

(Sutra: Cirkularna ekonomija i Srbija – Dug put je pred nama)

Coca Cola

PepsiCo

Danone

Unilever

Inditex

Nestle

LOréal

ING Group

Kenneth Boulding

Fondacija Elen Mekartur

Evropska komisija

Cirkularna ekonomija

šta je cirkularna ekonomija

zašto cirkularna ekonomija

kružna ekonomija

linearna ekonomija

kaubojska ekonomija

ekonomija svemirskog broda

ograničenost resursa

privredni rast

Rat oko otpada

Nacionalni mač

Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju

Rešenje za oporavak Cirkularna ekonomija