Sagorevanje na poslu - Da li Vam raste nezadovoljstvo sopstvenim radnim mestom i okruženjem?

Sindrom sagorevanja na radu (burnout) označava rastuće nezadovoljstvo sopstvenim radnim mestom i okruženjem, poslovnom ili porodičnom ulogom ili atmosferom u neposrednoj okolini. Prouzrokuje ga dugotrajna izloženost jakim stresovima, najčešće u situaciji velikih očekivanja koja nam nameće posao.

Zašto nastaje?

Burnout nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge. Nastaje onda kada osobe posvećene svom poslu shvate da njihovo žrtvovanje nije bilo dovoljno da bi se postigli željeni ciljevi. Javlja se kod osoba koje su kontinuirano, kroz duži vremenski period bile izložene vanrednim psihosocijalnim stresorima na radnom mestu. Ovom sindromu su posebno podložne osobe koje teže perfekcionizmu, imaju nerealno visoka očekivanja i procene vezane za sebe i lični rad. Konflikti vezani za profesionalnu ulogu stvaraju emocionalni zamor, a ambivalentan odnos prema poslu, smanjena podrška saradnika i niska poslovna sposobnost stvaraju osećaj sniženog samovrednovanja i niskog ličnog postignuća.

Kako se razvija ovo stanje?

1. Prva faza se javlja najčešće tokom prvih godina rada i mogla bi se okarakterisati kao idelistički entuzijazam. Osoba ulazi u svet rada, puna je energije, ima velike nade, ali vrlo često i potpuno nerealana očekivanja. Možda osoba očekuje "ružičastu stvarnost" na poslu, pozitivnu atmosferu, prihvaćenost od strane kolega i bezgrešnog šefa. U ovoj fazi se osoba ne štedi, daje svoj maksimum i možda i neracionalno troši energiju radeći često i prekovremeno što je veliki rizik za kasnije "izgaranje" na poslu. Davanje svog maksimuma je sasvim u redu, ali ono mora biti u skladu sa realnim mogućnostima zaposlenog.

2. Posle izvesnog vremena dolazi do sudara sa stvarnošću i polako osoba oseća posledice nekih problema koje ne uspeva ili se ne trudi da reši. Posle "prizemljenja" ona možda i dalje voli svoj posao, obavlja ga, ali ne s istom energijom i entuzijazmom kao u prethodnoj fazi. Podseća se na postojanje i drugih interesnih sfera u životu, kao što su porodica, prijatelji, napredovanje, stručni razvoj, što su možda i zapostavljeni delovi života.

3. Sledeći period je kritičan, jer može doći do pojave frustracije. Ovo je faza u kojoj sledi preispitivanje - koliko smo produktivni u obavljanju posla i gde je smisao posla koji se obavlja. Naravno, ako je zaposleni već zašao ozbiljno u proces izgaranja, odgovori su u retkim momentima pozitivni i to znači da stepen frustracije iz dana u dan raste.

4. Iza ovoga obično ide period apatije. Apatija je odsustvo emocija i ujedno je jedan od prvih sasvim jasnih znakova da nešto nije u redu. Manifestuje se povlačenjem i izbegavanjem ljudi ili posla, kao odbranom od frustracije. Osoba postaje nezainteresovana za svoj posao i ukoliko je prinuđena radne obaveze izvršava po automatizmu. Ovakve osobe rade samo da bi preživele i pritom ulažu vrlo malo energije i vremena u posao, a vrlo često pokazuje i sklonost ka bežanju od bilo kakve odgovornosti.

Sagorevanje od posla je odgovor na stres koji zaposlenom daje osećanje bespomoćnosti i frustriranosti. Pošto se ne radi o pojavi koja dolazi preko noći, važno je na vreme prepoznati njene znakove i delovati pre nego što problem postane zaista ozbiljan.

Simptomi ispoljavanja sindroma sagorevanja na radu su:
− fizički simptomi − zamor, malaksalost, hronični neodređeni fizički bolovi, glavobolja, bol u leđima, nesanica, stomačne tegobe, nagla promena telesne težine, smanjen imunitet, škrgutanje zubima, povećana potreba za sedativima, cigaretama ili čak alkoholom.
− promene u ponašanju: gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost, negativni stav prema poslu, nervoza, stalna napetost, impulsivnost, eksplozivnost, ljutnja, međuljudski sukobi, ispoljavanje zavisti i neprijateljstva prema onima koji su zadovoljni svojim poslom ili prema menadžmentu, bezosećajnost, rigidnost, raspad prijateljstava, povećano korišćenje alkohola ili droge, problemi odnosa u braku.
- emocionalni simptomi: emocionalna krutost, preosetljivost, zatvorenost, tuga, pesimizam, bespomoćnost, sniženo raspoloženje, nedostatak pažnje, gubitak motivacije za odlazak na posao, gubitak entuzijazma, apatija, izolacija, dosada, povlačenje u sebe, doživljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, osećaj beznadežnosti.

Osećate li neki od ovih simptoma, a posebno više njih - vreme je za neke promene.

Lečenje sagorevanja je težak posao jer podrazumeva promenu same osobe i radne okoline a nekada i samog posla. Za početak, razgovarajte sa svojim neposrednim rukovodiocem o mogućnosti prebacivanja na neko drugo radno mesto, rešavanja konflikta koje možda imate sa kolegama ili tražite da se vaša zaduženja i odgovornosti preispitaju i eventualno smanje. Takođe postoji mogućnost pohađanja odgovarajućih obuka kako bi mogli da podnesete zahteve posla koji vam stvaraju problem. Pri tome veoma je važno identifikovati uzrok sagorevanja.

Ipak, najbolji i najefektivniji lek je prevencija. Ona podrazumeva da poznajemo ljude sa kojima radimo i da u slučajevima potrebe možemo da reagujemo na vreme. Menadžeri koji imaju svoje timove moraju voditi računa o karateristikama i specifičnostima svakog njihovog člana. Trebalo bi stvoriti dobru atmosferu na poslu, pobrinuti se da posao bude dobro raspoređen i biti fleksibilan u odlučivanju, poštovati tuđa mišljenja i davati povratne informacija o uspešnosti obavljenog posla.

Razmotrite i sledeće predloge:
- Naučite da kažete "ne"
- Redefinišite ciljeve
- Smanjite broj obaveza na poslu i kod kuće
- Naučite da upravljate stresom
- Više se odmarajte i jedite zdravo
- Na kraju - uzmite pauzu. Ovo znači da treba da uzmete godišnji odmor bez obzira na količinu posla i da svaki dan uzimate manje pauze kako biste se reorganizovali!