Dnevne pauze i godišnji odmor ključ su za održavanje visoke produktivnosti
Komentari
Ilustracija (Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Napravite mesta za odmor u radnom danu
Draugiem Grupa je uz pomoć aplikacije DeskTime otkrila da nakon svakih 52 minute rada treba uzeti pauzu od 17 minuta kako bi radili najproduktivnije. Koristite alarm kao podsetnik.
Umesto da radite "to-do" liste, sve zabeležite u kalendar
Beleške u kalendaru daju vam dodatni podsticaj da se nosite sa zadacima, više nego "to-do" lista. I slobodne aktivnosti zapisujte u kalendar. Studija sprovedena na National Pingtung University of Science and Technology u Tajvanu otkrila je pozitivnu vezu između upravljanja slobodnim vremenom i kvalitete života.
Dan planirajte unatrag
Počnite s vremenom kada bi hteli da završite (na primer 17h), potom upišite sve što želite ili morate da učinite taj dan unazad, uključujući i slobodno vreme. Tako ćete imati bolju kontrolu svog poslovnog života umesto da reagzjete na zahteve koji se pojavljuju.
Redovno koristite godišnji odmor
Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da prosečni Amerikanac prikupi 18 dana godišnjeg, a iskoristi samo 16. Više od 40% američkih radnika koji su dobili plaćeni godišnji nisu iskoristili sve dane prošle godine, uprkos očitim prednostima odmora, prema podacima U.S. Travel Association i Oxford Economics.
Prosečni Francuz uzme duplo duži godišnji odmor. Ta statistika donekle sumira razliku između američkih i evropskih radnika. Amerikanci Evropljane smatraju lenima, a u suštini je suprotno. Evropljani razumeju da im odmor poboljšava efikasnost na radnom mestu.
Amerikanci pogrešno smatraju da će im dodatni sati povećati rezultate, ignorišući čiste dokaze. Tajna efikasnog rada nije u iscrpljivanju. Loša je ideja da preskočite godišnji, jer šteti produktivnosti i ekonomiji.
Neka vam jutro bude najproduktivniji deo dana
Tim Feris, autor knjige "The 4 Hour Work Week", predlaže da u prva dva sata dana ne pregledate mejl. Dan Arielu, suosnivač Timfula i autor bestsellera u Njujork tajmsu "Predictably Irrational: The Hidden Forces That Shape Our Decisions", kaže da dnevno imate dva do dva i po sata produktivnosti na vrhuncu. Tad ste i do 30% efikasniji. Dan tvrdi da su ljudi najproduktivniji u prva dva sata nakon buđenja ujutro.
Kontrolišite naviku pregledanja mejla
Neke kompanije u EU su zaposlenima ograničili pristup mejlu na poslu, jer im je štetio produktivnosti. Studije su pokazale da proveravanje mejla tokom radnog dana uzima do 30% radnog vremena, a ne rezultira produktivnim radom.
Francuska kompanija ORSE otkrila je da čitanje beskorisnih mejlova šteti koncentraciji, jer nakon toga treba pet minuta kako bi se sabrali i ponovo koncentrisali na zadatke. Studija sprovedena na Univerzitetu u Kaliforniji, pokazala je da ljudi koji ne pregledaju redovno mejl na poslu, manje pate od stresa i da su produktivniji.
Istraživanje sprovedeno na Londonskom univerzitetu otkrilo je da konstantno pisanje mejlova i SMS-ova umanjuje mentalnu sposobnost u proseku za 10 bodova na IQ testu. Ženama za pet bodova, muškarcima 15. To stanje je slično neispavanosti. Muškarcima zadubljenost u elektronske poruke šteti tri put više nego pušenje marihuane.
Naučite da regulišete sopstvene emocije
Istraživanje je pokazalo da vam početak dana izuzetno utiče na produktivnost i da više odlažete izvršavanje zadataka ako ste loše volje. Istraživači su dokazali da raspoloženje zaposlenih na početku radnog vremena utiče na to kako će se osećati ostatak dana. Njihovo ranojutarnje raspoloženje povezano je s percepcijom klijenata i načinom reagovanja na klijentovu narav.
Razvijte sopstveni sistem koji će vam pojednostaviti stvari, uveszi vaz u rutinu i umanjiti iscrpljenost kod odlučivanja
Roj Baumajster, autor bestselera "Willpower: Rediscovering the Greatest Human Strenght", tvrdi da svaka odluka iscrpljuje vašu moć samokontrole. Previše izbora i odluka umanjuju vam moć volje i zbog toga vam je kasnije teže da se kontrolišete. Stručnjak lične organizacije Dejvid Alen, autor "Getting Things Done" ima dobrih predloga za lične sisteme.
Meditirajte i vežbajte usredsređenu svesnost
Meditacija, kažu istraživanja, pomaže ljudima da se smire, da budu prizemljeniji, da se bolje nose sa stresom, da bolje regulišu emocije i da poboljšaju kognitivne funkcije.
Potrebno je ponovo definisati produktivnost. Nažalost, ona je danas sinonim za prezaposlenost. Trenutna društvena norma produktivnosti je "obaviti sav posao". Zbog toga pravimo "to-do" liste i fokusiramo se isključivo na ono što tek moramo da obavimo.
Šta kad bi produktivnost definisali kao nešto što želimo ili volimo da radimo. Ili kao dobro obavljen posao, a ne brzo obavljen posao. Što ako preuzmemo kontrolu nad našim životima i počnemo smatrati slobodno vreme, odmor i nerad strategijama za povećanje produktivnosti. Ne bi li nam život bio drugačiji?
Tagovi:
Draugiem Grupa
DeskTime
US Travel Association
Oxford Economics
Timful
ORSE
Univerzitet u Kaliforniji
Univerzitet u Londonu
Tim Feris
Dan Ariel
Roj Baumajster
Dejvid Alen
kako biti produktivan
saveti za produktivnost
pauze tokom rada
National Pingtung University of Science and Technology
godišnji odmor
upravljanje slobodnim vremenom
samokontrola
meditacija
The 4 Hour Work Week
Predictably Irrational The Hidden Forces That Shape Our Decisions
Willpower Rediscovering the Greatest Human Strenght
Getting Things Done
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.