Ko može da postane gljivar - U Srbiji ne rastu samo šampinjoni

Ipak, ova aktivnost kompleksnija je od toga, ali i dovoljno jednostavna da bi se njome svako mogao baviti. Počeci bavljenja gljivama najčešće nastaju otvaranjem enciklopedija, prikupljanjem i čitanjem literature, a naredni važan korak jeste upoznavanje sa pravim organizmima. Za ovo, potrebno je uz sebe imati stručnjaka.

Član upravnog odbora i član Gljivarskog društva Novi Sad, Momčilo Daljev, jedan je od njih. Za Agrosmart, on deli svoje iskustvo i objašnjava čitaocima ko sve i na koji način može postati gljivar:

- Gljivar može da postane svako. Sve što je potrebno je želja, vreme i upornost. Učenje o gljivama je proces koji traje, ponekad, i decenijama u zavisnosti od toga da li osoba koja uči o gljivama želi samo da savlada dovoljno da se ne otruje ili želi da zađe dublje u materiju. Gljivarsko društvo Novi Sad pruža edukaciju svojim članovima do mere do koje sami žele da idu. Edukacija se vrši na redovnim sastancima, na terenu, organizovanim predavanjima, determinacijama na manifestacijama, radionicama i drugo. Iskusniji članovi su uvek spremni da prenose svoje znanje i iskustvo. Od opreme je potrebna literatura, kao i cela lepeza planinarske opreme jer se gljivarenje ne razlikuje previše od planinarenja, već zavisi od terena i godišnjeg doba - kaže naš sagovornik i priseća se svojih početaka, "od malih nogu sam se zanimao za prirodu a kako mi je komšija jedan od osnivača gljivarskog društva tako sam imao mentora koji me je uveo u taj svet. Gljivama se aktivno bavim od 1997. godine i član sam Društva od njegovog osnivanja 2004. godine, a tokom mandata od 2018. godine do 2022. bio sam njegov predsednik."

Kakve sve aktivnosti sprovodi Gljivarsko društvo Novi Sad?

- Ovo društvo sprovodi mahom edukativne aktivnosti u cilju približavanja sveta gljiva širem auditorijumu i to u obliku predavanja, redovnih sastanaka, izlazaka na terene, radionica i sl. Naše dve manifestacije pod nazivom "Mala letnja izložba" i "Susreti gljivara na Fruškoj gori" su već tradicionalne i održavaju se u Novom Sadu odnosno Letenci. Obilazimo terene na Fruškoj gori, ali i ostatak Srbije i region, a imamo i odličnu saradnju sa gljivarskim društvima iz Hrvatske, Grčke, Slovenije, Mađarske i drugih zemalja - ističe Momčilo Daljev i dodaje da je u sklopu svog rada sa gljivama postao koautor priručnika za polaganje ispita za sticanje zvanja gljivar i determinator u okviru Mikološkog gljivarskog saveza Srbije čiji je jedan od osnivača.

Kako izgleda jedan dan gljivara kada je na zadatku? Šta sve gljivari rade?

- Spektar interesovanja gljivara je širok i aktivnosti zavise od oblasti interesovanja pojedinca. Mi, kao mikolozi amateri, gljive ne posmatramo samo kao nešto što se može pojesti. U većini slučajeva popisi koje vršimo se završavaju direktno na terenu uzimanjem fotografija nalaza i njihovim unosom u mobilnu aplikaciju. Za zahtevnije vrste je potrebno uzeti podatke, uzorkovati i izvršiti mikroskopiju. Ponekad, po potrebi, i molekularnu analizu. Gljivarsko društvo Novi Sad je učestvovalo u popisima gljiva NP Kopaonik, parka prirode Golija, a trenutno je aktivan dugoročni projekat popisa gljiva NP Tara. Samoinicijativno se bavimo popisom gljiva Fruške gore što je naš lični, samofinansirajući, projekat koji je planiran da se vrši 10 godina i dalje.

Sagovornik kaže i da bez obzira na znanje o njima, gljive često znaju da iznenade. To se dešava zbog njihove kompleksnosti i sličnosti rodova nekih vrsta, što može dovesti do toga da pojedine gljive liče jedna na drugu. Kod nas, najčešće se uzgajaju one vrste od kojih ljudi imaju koristi: šampinjoni, vrganji i lisičarke. Pored njih, prema rečima Momčila Daljeva, u Srbiji u velikom broju rastu sunčanice, paprenjače, rujnice, mrke tube, pluhare, zeke, blagve, ali i mnoge druge.

Koliko su gljive koje su prisutne u Srbiji i Vojvodini opasne?

- Gljive nisu opasne. Najotrovnija gljiva na svetu, zelena pupavka, plodonosi u Srbiji i sve što je potrebno da se ne otrujete je da je ne dirate. Gljive su veoma važan deo ekosistema, štaviše, ekosistem ne može da postoji bez gljiva a antropocentrična podela gljiva na štetne i korisne je pogrešna. Najveći broj trovanja dolazi iz nepažnje i površnog pristupa problematici. Gljive su veoma ukusne i zdrave ali mogu koštati života ukoliko osoba pogreši. Većina trovanja se zavrži sa gastro intestinalnim smetnjama ali postoje i one koje mogu ozbiljno oštetiti funkcije unutrašnjih organa pa čak dovesti i do smrtnog ishoda. Gljivom se možete otrovati samo ako je pojedete ili na neki drugi način unesete u organizam, ne možete se otrovati dodirom niti boravkom u prisustvu otrovne gljive. Gljive ne treba uništavati.