Saveti prvog čoveka JP Morgana - Kod postizanja uspeha je možda najvažnije to kako se nositi s neuspehom

"Uvek se kolebam da dam savet, jer zvuči kao da sam sve u životu uradio kako treba. Ali, uveravam vas, nisam." Bila je to rečenica kojom se prvi čovek JP Morgana Džejmi Dajmond obratio diplomcima Ohajo univerziteta na zumu, dajući im savet vredniji od Federalnih rezervi: "Kod postizanja uspeha je možda najvažnije to kako se nositi s neuspehom."

Jednostavnu mudrost Dajmond je sakupljao decenijama, i danas je siguran da ga je ona spasla te 1998. godine, kada je dobio otkaz u Siti grupi, i to lično od svog mentora, inače CEO-a kompanije, a posle 15-godišnje saradnje. Dajmond je tada već bio u zrelim godinama, formiran kao čovek, na visokim pozicijama i sa razumnim očekivanjem da će još napredovati. I sam je priznao da je to bio potpuni šok, iako je naknadno mogao da prepozna signale koji su ukazivali na to šta će se dogoditi. "Ali, ja sam bio dobro. To je uticalo na moju neto vrednost, a ne na ukupnu vrednost (ličnosti)."

Ta, takoreći prosta formula – gledaj na neuspeh kao na put ka uspehu – zapravo se u situacijama pada, debakla ili podbacivanja, kako god to nazvali, za neke pretvara u nemoguće rešenje. Ista situacija za različite osobe može da dovede do potpuno različitog rezultata: za neke će neuspeh predstavljati prekretnicu, a za druge će značiti da se zaglavljuju u obrazac ponašanja, bez naznaka da će prevazići neuspeh. Internet pretraživači prepuni su saveta kako se suočiti s neuspehom, kao i crticama o poznatima koji su se izdigli iz neuspeha, pa tako ima pet ili 50 osoba koje su se izdigle iz neuspeha (čak i više puta). Kako onda nekima to polazi za rukom, a drugima ne?

Baš kao i sve ostale emocije, strah od neuspeha i sreća koja nas obuzima kod uspeha pokreću reakcije u određenim delovima mozga, i tako se usađuju u naš um, oblikujući načine na koje reagujemo, učimo i rastemo (ili se zaglavljujemo).

Istraživački tim koji je objavio studiju u JACR magazinu (Journal of the American College of Radiology), došao je do zaključka da je prvi korak u napretku redefinisanje neuspeha, tj. neuspehe posmatrati kao korake koji vode na putu do cilja, ili kao preduslove uspeha. Prihvatati ih tako kao da ti neuspesi mogu da budu predznak budućeg uspeha. Oni tu navode onu čuvenu priču o Tomasu Edisonu koji je na pitanje kako se oseća zbog tolikih neuspeha iza sebe zaključio da on nema neuspehe, već da je pronašao "10.000 načina koji ne daju rezultat". "Uspeo sam u tome da dokažem da tih 10.000 načina ne dovode do cilja. Kada eliminišem načine koji ne daju rezultat, naći ću put koji daje."

U zaključku, istraživači navode ono što je Dajmond naučio: budući uspeh određen je načinom na koji reagujemo na neuspehe. Posebno je važno, ističu, da se ti prilagodljivi odgovori na neuspeh mogu učiti i naučiti.

Nekada je, ipak, jako teško ubediti sebe da se gleda izvan okvira i krene dalje. To je posebno teško ako je neuspeh bio kolosalan, ili ga bar tako lično percipiramo.

Prvi čovek JP Morgana kaže da ga je način na koji je razmišljao fokusirao na to da izvuče pouku i da razmisli o tome kakav lider želi da postane. Boksom se oslobađao stresa, a čitanjem biografija poznatih lidera učio je o uspehu i neuspehu, i suočavanju sa njima. Tako je jedna od biografija koje su uticale na njega životna priča nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera, koji je nakon što je izgubio od Ronalda Regana, osetio emocionalnu iscrpljenost, blago rečeno. "Spavao sam skoro 24 sata, a onda se probudio u potpuno novi, neželjeni i potencijalno prazan život." Ali, umesto ogorčeni život bola, Karter je odlučio da prevaziđe frustraciju i samosažaljenje, i spozna šta je njegova svrha. Godine 2002, nagrađen je Nobelovom nagradom za mir.

Dr Karol Dvek, profesorka psihologije na Stenfordu, sprovela je opsežno istraživanje o neuspehu i o njegovom delovanju na naš um. Nju je zanimalo kako neuspeh utiče na mozak i dovodi do različitih ishoda u zavisnosti od načina na koji neko razmišlja.

U svom istraživanju otkrila je vezu između onih koji su se hrabro suočili s neuspehom i ostalih, koji nisu mogli da ga prevaziđu.

Prva grupa ispitanika, svrstana u grupu "napredno razmišljanje", pokazala je ogroman napredak kada bi se suočila s neuspehom ako bi se odmah fokusirala na napredak, što ih je primoralo da uče i usavršavaju se. Drugi ispitanici, koji su svrstani u grupu s "ustaljenim načinom razmišljanja", pokazali su malo ili nimalo poboljšanja posle neuspešno obavljenog zadatka.

Slične rezultate postigla je i studija objavljena u Harvard biznis rivjuu, koja je pokazala da uspeh ima ogroman uticaj na neuroplastičnost mozga (što je, laički rečeno, sposobnost mozga da se menja, oporavi, uči i ponovo izgradi kroz nova iskustva) i pomaže nam da naučimo da li neuspeh ima uticaj na način na koji učimo.

Studija koju je vodio Erl Miler, posmatrala je grupu majmuna dok uče da obavljaju jednostavne zadatke. Trebalo je da gledaju u određenom pravcu kada bi im bile prikazane jedna ili druga fotografija. Oni koji bi uspešno obavili zadatak bili su nagrađeni s malo soka svaki put, a oni koji nisu, nisu dobijali ništa.

Kod životinja koje su postigle uspeh, moždana aktivnost je rasla, kako su skladištili nove informacije i učili iz sopstvenog uspeha. Oni drugi imali su malo ili nimalo rasta u moždanoj aktivnosti nakon što bi neuspešno završili zadatak.

Ove dve studije daju najvažniju lekciju, a to je da uspeh i neuspeh i te kako utiču na naš um, ali i obrnuto: da način na koji neko razmišlja, doživljava ga i postupa u skladu s tim, može da dovede do preokreta. Prepuštanje neuspehu, kako se vidi, ne donosi apsolutno nikakve pozitivne rezultate, dok uspeh rađa nove uspehe (o strahu od uspeha, koji je veliki saboter, neki drugi put).

Dve godine od neočekivanog otkaza, Dajmond je preuzeo rukovođenje Bank One sa sedištem u Čikagu (nakon što je izvagao i šansu da se zaposli u Amazonu), a koju je kasnije kupio JP Morgan Čejs. On kaže da je samo izabrao posao u kojem je već bio jako dobar: finansijama. S Dajmondom na čelu, JP je iz velike recesije izašao kao najveća nacionalna banka, pa je i njegov bivši mentor morao simbolično da mu se pokloni.

Dajmond, koji je ovih dana u fokusu iz različitih razloga, kaže da oko 50% svoga vremena, iako jednom nogom u penziji, posvećuje učenju i čitanju.

Studentima je u zum-izlaganju dao još nekolio dobrih saveta: neprestano učite, budite radoznali, čitajte, čitajte, čitajte, učite od drugih, posmatrajte kako oni rade i učite kako nešto treba ili ne treba da se radi, i ne stidite se da pitate one koji znaju bolje. Kako on kaže, bolje je da potrošite 15 minuta svog vremena na slušanje, nego ceo život na učenje onoga što drugi već zna i postiže uspeh.