Zašto domaća preduzeća koriste tuđe imejl adrese?

Koliko često posetite sajt neke firme ili onlajn prodavnice, želite da se raspitate o proizvodu ili usluzi koju nude, a ponuđena kontakt imejl adresa je zapravo privatna, piše u saopštenju Registra Nacionalnog Internet Domena Srbije (RNIDS). Jako često samo lično ime, nadimak, ili deo naziva firme bude deo te adrese na nekom od popularnih servisa za razmenu e-pošte. Iako je ta adresa istaknuta na zvaničnom sajtu preduzeća, uvek se javi nelagoda i pitanje s kim zapravo komunicirate ako u imejl adresi nema naziva domena na kom se nalazi sajt.

Velika preduzeća jako retko praktikuju da u komunikaciji sa klijentima koriste "besplatne" imejl servise. Međutim, mikro i mala preduzeća se oslanjaju na usluge kompanija kao što su Gugl, Jahu i druge za razmenu elektronske pošte. Istraživanje koje je krajem prošle godine sproveo RNIDS pokazuje da više od polovine, tačnije 54% mikro i malih preduzeća tako postupa. S druge strane, 87% takvih preduzeća ima svoj sajt, dakle i sopstveni naziv domena na kom se taj sajt nalazi.

Zašto se onda oslanjaju na tuđe, a ne na svoje resurse, na tuđi, umesto na sopstveni naziv domena? Najpre bi se pomislilo da smatraju da je imejl hosting, neophodan da bi preduzeće imalo adresu e-pošte na sopstvenom nazivu domena, nepotreban trošak, iako su cene ove usluge zapravo jako pristupačne ili su čak deo hosting paketa za sajt. Međutim, manje od petine anketiranih navelo je da je trošak problem i da ne žele da plaćaju nešto što mogu da dobiju "besplatno". Najčešće navode da ne razumeju potrebnu za imejl adresom na sopstvenom nazivu domena, da nemaju osobu koja bi se time bavila, da nemaju dovoljno informacija o tome ili da im izgleda komplikovano.

Izvesno je da manja preduzeća imaju limitirane resurse, i u pogledu angažovanih ljudi, i sredstava za ulaganje i vremena koje mogu da posvete informisanju na određene teme, međutim, adresa e-pošte na sopstvenom nazivu domena je zapravo nešto što je njihovom poslovanju itekako potrebno.

Prilikom komunikacije sa novim klijentom preduzeće se imejl adresom predstavlja, sama adresa ukazuje na to od koga pošta stiže, preduzeće se identifikuje pred klijentom. Sama adresa e-pošte je reklama za sajt. Svako može da iskopira naziv domena iz imejl adrese i ode na sajt da potraži dodatne informacije, usluge, pregleda dostupne proizvode. Automatski je komunikacija pouzdanija i kredibilnija kad je sagovornik poznat, kada klijent zna da komunicira baš sa sektorom prodaje firme, sa osobom koja je imenom i prezimenom identifikovana ispred nekog preduzeća da pruži informaciju, priloži ponudu ili okonča proces prodaje. Na taj način firma ostavlja neuporedivo povoljniji utisak, ozbiljniji, jer jasno poručuje da brine o svakom aspektu svog poslovanja – uključujući i onlajn komunikaciju sa kupcima.

Nema bojazni da je adresa zauzeta kao na besplatnim servisima, gde je neko već napravio nalog sa imenom i prezimenom u adresi, pa oni koji se isto zovu i prezivaju kasnije dodaju brojeve, crtice i druge znake, ili posežu za nadimcima i slično. Ovo je dvostruko opasno – em stvara konfuziju u komunikaciji, em poverljivu poruku klijent može poslati na pogrešni adresu ako ne unese broj, crticu i slično. Adrese e-pošte na sopstvenom nazivu domena firma kreira prema svojim potrebama, imenima zaposlenih, nazivima sektora.

Kontrola nad imejl adresama je u rukama preduzeća – kakvih i koliko će adresa kreirati, kolika će biti veličina prijemnog sandučeta, kako će biti podešeni spam filteri i koliko će komunikacija putem e-pošte biti bezbedna. Isto tako, nema bojazni da će globalna kompanija čiji se imejl servis koristi odlučiti da promeni uslove korišćenja, postavi neka ograničenja, ili odluči da naplaćuje svoju uslugu. Sa imejl adresama na sopstvenom nazivu domena firma odlučuje o svom sandučetu i načinu na koji njime raspolaže sve dok plaća obnovu registracije svog naziva domena i hosting za usluge koje koristi.

Imejl adresa je zvaničan kontakt podatak koji preduzeće dostavlja i državi i relevantnim institucijama jer je neophodno da ga upiše u bazu Agencije za privredne registre. Zašto da se i pred državnim institucijama i drugim privrednicima predstavlja tuđom, kada može sopstvenom adresom?