Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Poslovni saveti

Kako pobediti u Korona maratonu?

Izvor: eKapija

Subota, 01.08.2020.

08:58

Komentari

Podeli

Ilustracij (Foto: KieferPix/shutterstock.com)

Pojačane emocije, nervozu, anksioznost, stres - osetili su svi tokom ovih meseci u borbi protiv "nevidljivog neprijatelja". I dok smo spasavali ekonomiju i brinuli oko zaposlenih i održavanja biznisa, svoje mentalno zdravlje smo svesno ili nesvesno, stavili u drugi plan.

Kako se onda (psihološki) boriti sa pandemijom u stanju višemesečnog stresa i neizvesnosti i koji su saveti za za sve one koji su kod sebe ili drugih prepoznali sve ove simptome? Na ta pitanja, na onlajn susretu "Ask an expert" u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM), odgovarala je Milica Vukelić, psihološkinja/docentkinja na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sa katedre za Psihologiju rada.

Ako je Svetska zdravstena organizacije (SZO) okarakterisala kovid kao maraton, to onda znači da "mi kao maratonci trčimo jednu trku, u kojoj treba da postavljamo manje cijeve, budemo istrajni i pokažemo strpljenje", kaže Vukelić.

- Kada posmatramo ljude koji se pripremaju za maratone, vidimo da to nije jednostavna stvar, mnogih stvari se odriču a ponekada im nije prijatno da trče. Isto to važi i za psihološki maraton u kojem se sada nalazimo – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, u ovu krizu nismo emocionalno i psihološko pripremljeni ušli, te smo se našli u takozvanom "psihološkom i karijernom šoku".

- Istraživanje sprovedeno u Kini pokazalo je da su zaposleni po povratku na posao, pokazali određene psihološke posledice koronavirusa. Naime 11% zaposlenih koji su se vratili na posao su imali post-traumatski sindrom i negativne psihološke posledice izloženosti traumatskom događaju, a da nekih 8% je imalo simptome depresije i aknsioznosti. Dakle, oko 20% njih je počelo da radi a da nisu rešili neke psihološke posledice korona krize – kaže docentkinja.

Sindrom "burnout"

Tako je jedna od posledica korona-krize i sindrom "sagorelosti", koji nastaje kada zahtevi prevazilaze resurse. Ovu vrstu sagorelosti, kako kaže Vukelić, karakterišu emocionalna iscpljenost, pad produktivnsti, te neretko i neljubaznost prema kolegama.

- U psihololgiji rada ne možemo da izbegnemo stres pogotovo u određenim zanimanjima ali možemo da uskladimo odnos između zahteva i resursa posla, jer ako zahtevi prevazilaze resurse, pojedinac će biti u problemu. Stoga, moramo da napravimo balans – ističe Vukelić.

Uz sve to, poplava informacijama, ili takozvana "Infodemija" je odgovorna za značajnu dozu anksioznosti. U moru vesti, od koji su mnoge i lažne i netačne, pitanje je kako da ostanemo informisani a da ne preopteretimo sebe.

Šta onda raditi?

U svemu tome nam, kaže Vukelić, može pomoći razvoj rezilijentnosti, iliti otpornosti za izlaženje na kraj sa stresom.

- Mi ne znamo koliko će ovo trajati i zato ne možemo sve resurse potrošiti sada, jer trčimo na duge staze. Kroz problemske situacije učimo najbolje. Sada, treba da učimo da se radujemo malim stvarima - to je dobra lekcija i za biznis i za pojedince – kaže Vukelić.

Saveti SZO kako da se prebrodi pandemija su da uvek treba razmišljati šta je ono što možemo, a šta ne možemo konrolisati, dodaje ona.

- Ne možemo da kontrolišemo do kada će trajati pandemija, kada će vakcine, kada ćemo se vratiti normalnom životu, ali ono što možemo je da nosimo maske, da se dezinfikujemo i da brinemo o svom zdravlju.

Informište se, ali kontrolisano

Istraživanja su pokazala da je "Infodemija" odgovorna za značajnu dozu anksioznosti, navodi Vukelić, a u studijama sprovedenima u Kini, pokazalo se da je izazivala veliku anksioznost, posebno kod tinejdžera – kojima je teško palo "zatvaranje".

- Treba da budemo informisani, ali ne da samo to radimo po ceo dan. Moramo pokušati pronaći deo dana kad ćemo čitati novine, gledati TV i deo dana kada to nećemo raditi. Ograničite izloženost tehnologiji - savetuje ona.

Budite odgovoran lider

Kada je u pitanju posao, Vukelić kaže da u ovakvoj situaciji posao treba da bude optimalno dizjniran tako da daje pojedincu osećaj autonomije, kompetentnosti, kao i da je ključna stvar da razvijemo toleranciju na greške. U tome, je kako ističe, važna podrška lidera i prihvatanje odgovornosti.

- Biti lider u teškim vremenima, znači pokazati hrabrost, autentičnost saosećajnost, emocionalnu zrelost. Biti lider ne znači samo imati beneficije već imati i veliku odgovornost. Ako su vam zaposleni na terenu, budite sa njima i uz njih – naglašava psihološkinja.

Ona dodaje da zaposleni treba da oseti da je povezan sa svojim timom. - Dajte zaposlenom priliku da organizuje svoj dan i radno vreme. Takođe, važan je tim, delite informacije sa kolegama, diskutujte i uključite zaposlene u proces dogovaranja i odlučivanja - poručuje.

Primer Novog Zelanda

Kako kaže, sjajan primer u ovoj borbi, jeste Novi Zeland i preporuke Fondacije za mentalno zdravlje ove zemlje. Fondacija savetuje da je za održanje dobrobiti važno: pomaganje drugima, povezivanje i fizička aktivnost.

- Davanje i pomaganje u ovakvim okolnosti je blagotvorno, kao i povezivanje. Termin socijalne distance nas je mnogo zbunio, to je distanca od bolesti, od zaraženih, ali opet samo fizička distanca, dok socijalno treba da budemo povezani Takođe, razmišjajte koliko vremena smo uštedeli za odlazak i dolazak s posla. To vreme što štedimo možemo da iskoristimo da budemo pre svega fizički aktivni. Da nam dan ne počne u devet kad uključujemo računar, već u osam. Da prošetamo, vežbamo... - navodi Vukelić.

Ona savetuje da to vreme iskoristimo i da naučimo nešto novo. - To ne mora da bude intelektualna veštiina. Vratite se nekim interesovanjima za koja pre niste imali vremena - savetuje psihološkinja.

Prihvatite situaciju

Ono što je ključno za prevazilaženje stresa ili bar smanjenje, smatra ona, je da prihvatimo da ne može sve biti optimalno, da ne možemo biti inovativni i kreativni u uslovima povećanog stresa.

- Potrebno je da se odreknemo nekih velikih ciljeva, da bismo održali "glavu iznad vode". To je realno u datim okolnostima - zaključuje Vukelić.

S. Petrović

Firme:

Srpska asocijacija menadžera Beograd

Filozofski fakultet u Beogradu

WHO - World Health Organization Beograd

Tagovi:

Svetska zdravstvena organizacija

psihološke posledice korone

psihološki saveti za koronu

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.