Kako da se pripremimo za povratak na posao - Strah će biti normalna pojava

Ukoliko dosad niste ni pomišljali da sa poslodavcem delite informaciju o tome da li vi ili neko od vaših najbližih ima određenu hroničnu bolest, kao i da li planirate trudnoću – možda bi trebalo da počnete. Kako je korona virus svuda u svetu promenio pravila igre, a jednom ćemo se vratiti u kancelarije, ostaje pitanje šta sve moramo uzeti u obzir, kako bi zaštitili sebe i druge, a da ne bude nauštrb posla.

Ukoliko sam posao ne zahteva povratak na radna mesta, kao u proizvodnim delatnostima, a budući da rad u kancelarijama, i dalje ostavlja brojna pitanja kako radnicima tako i poslodavcima - bolje je ne žuriti i ne prisiljivati radnike na povratak. To su saveti koji su se mogli čuti na sedmoj onlajn biznis koferenciji, pod nazivom "Biznis u izazovnim vremenima - kada, kako i zašto se vraćamo na posao?" održanoj u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM) i ICT HUB-a.

Treba imati u vidu da se zaposleni na svoja radna mesta, nakon krize usled pandemije korona virusa, ne vraćaju sa godišnjeg odmora, već iz stresne i tenzične situacije te će strah biti normalna pojava, ističe Milica Vukelić, psihološkinja i docentkinja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa katedre za Psihologiju rada.

Ona očekuje da će produktivnost radnika, po povratku, biti manja, te da treba napraviti strategiju, kako uvoditi zaposlene u posao. Kako kaže i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu, savetuje da se "na posao" vraćaju zaposleni koji nužno moraju da rade, a da ostali nastave da rade od kuće.

- Kada se dođe na posao posle ovako traumatičnih događaja može da se očekuje sagorelost, manjak angažovanja, stres i pad produktivnosti. Zato, svi treba da se potrude da budu tolerantni, da slušaju, a poslodavci da obezbede kontakte kojima bi zaposleni mogli da se obrate ukoliko osećaju neke tegobe i ukoliko strahuju - savetuje Vukelić.

Kako dodaje, u ovoj situaciji, ono što će možda biti problem je što zaposleni dosad nisu morali da obrazlažu neke svoje privatne planove, a upravo u tim planovima mogu ležati razlozi za strah.

- Primera radi, neko živi sa hroničnim bolesnicima ili ima neko hronično oboljenje, ili neko planira trudnoću itd, je nešto što u nekim normalnim okolnostima, zaposleni ne bi delio sa poslodavcem. Zato je važno, zaposlene što više uključiti u planiranje povratka na posao, jer oni najbolje poznaju svoj radni prostor – ističe ona.

Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a i rukovodilac odeljenjem Energetika pri kompaniji Schneider Electric kaže da se u ovoj dilemi strah za zdravlje i za posao i egzistenciju, suprotstavljaju.

- Tu je pitanje sopstvene ali i bezbednosti drugih ljudi. Ljudi su podeljeni u u tome da osiguraju svoju egzistenciju ali ne nauštrb rada. Željni su da naprave neku promenu u odnosu na stanje danas ali je tu i strah od povratka, kako zbog sopstvenog zdravlja i sigurnosti, tako isto da nekom drugom nehotično ne naude. Stoga, ne treba da teramo ljude da rade nešto uprkos strahu – ističe Damljanović.

On dodaje da kada je u pitanju kompanija Schneider Electric, da su u ovom periodu radeći potpuno onlajn, uvideli dobre strane ove priče, ali da postoje određene radnje koje nisu efikasne kao kada ste u jednoj prostoriji.

- Nama je problem da svaki kreativan posao koji podrazumeva više ljudi iskomuniciramo onlajn. Fali govor tela, fizički kontakt nedostaje a i teško se budi intelekt grupe kada se radi onlajn. Mnogo bi bili efikasniji da smo zajedno, jer su strateške odluke i kreativni poslovi u grupi, ograničeni ovim mogućnstima – objašnjava on.

Kako ističe, za naredni period i povratak radnika na posao još nemaju jasne instrukcije.

- Radimo na planovima, nemamo ništa oročeno. Osnovni preduslovi za povratak na radna mesta, su saobraćaj, tj. gradski prevoz i briga o deci i vrtići. Ne možemo da organizujemo povratak ljudi dok se ova rešenja ne konkretizuju, što nije jednostavno - kaže on.

Damljanović kaže da poslodavci moraju da razmišljaju i o tome, kako da postupe u situacijama ako im se neko od zaposlenih zarazi.

- U kompaniji Schneider razmišljamo i kako da delimo poslove ukoliko se neko od zaposlenih zarazi, te da određene departmane moramo i da zamenimo. Dakle, moramo da razmišljamo na duže staze i kako da organizujemo posao dugoročno – zaključuje Damljlanović.


Širenje pozitivne atmosfere, ne panike

Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj u kompaniji Delta Holding, kaže da je bitno objasniti ljudima da je sve u redu i da je posao tu, i širiti pozitivno raspoloženje, a ne paniku.

- Veliki broj naših kolega nastavio je da radi normalno, oni koji su mogli radili su od kuće. Mi smo veliki tim i pažljivo ćemo vraćati ljude. Od prvog dana smo obezbedili dva profesionalna psihotereuta sa kojima su zaposleni mogli da razgovaraju anonimno i to je vrlo važno. Bez obzira na Covid-19 i kompletnu situaciju promene bi trebalo da se dešavaju svaki dan, svaka kompanija mora da menja poslovanje svakodevno. Život lidera zasniva se na tome da moramo da razmišljamo o promenama i da ih generišemo - ističe ona.

Ivana Mihajlović, HR direktorka Direct Media, navodi da je važno uključivanje zaposlenih u donošenje odluka, kao i da su se kao kompanija obezbedili i organizovali, što im je je kupilo vreme da budu obazrivi u pogledu vraćanja na posao i "ostavilo prostora da ne žure".

- Naši dosadašnji odnosi su kapital kojim raspolažemo, da zaposleni imaju poverenje ako im kažemo da smo sve obezbedili da se vratimo. Ovaj period nam je doneo veliku promenu u pogledu inovativnosti i kreativnosti. Iznenađeni smo koliko smo neke stvari u odnosu na realne uslove sproveli. Naša transparentnost je uticala na to da ljudi znaju da smo u svemu zajedno - kaže Mihajlović.

Dejan Turk, generalni direktor kompanije VIP Mobile & A1 Slovenija je istakao da je ovo bio njegov najveći lidership izazov u životu i da veruje da ćemo izaći iz toga kao bolji ljudi i menadžeri, te da će biti više svesti o odnosima koje imamo jedni prema drugima i o okolini.

- Dosta rano, na početku krize smo sve ovo videli kao ogroman izazov. Pre svega, ljudi su najvažniji, ne profit, dosta brzo moramo da donosimo odluke. Virus je brz, mi moramo biti brži od njega. Sada su važna dva fakora za povratak, priprema zgrade i pravila ponašanja, što je jednostavnije. Složeniji izazov je deo u vezi sa ljudima, kako će funkcionisati, koji su strahovi i kako je pandemija uticala na odnos prema kompaniji - kaže Turk.

Kako dodaje, važno je kako je sa ljudima ranije komunicirano i kakvo smo poverenje prethodnih godina stekli.

- Bitno je da ih pitamo kako se osećaju, kakvi su im trenutni izazovi u poslu, koja su očekivanja od povratka, šta su naučili od rada kod kuće i šta bi zadržali. Najviše će se menjati kultura koju smo stvarali i koja je unikatna i moraćemo da pronađemo balans, samo sada u nekom drugačijem obliku – zaključio je Turk.