Emocionalna inteligencija put do poslovnog uspeha - Koje karakteristike čine dobrog lidera

U odnosu na intelekt i stručna znanja i veštine, koji su se dugo smatrali ključnim za obavljanje određenog posla, emocionalna inteligencija je pojam koji postaje sve zastupljeniji u praksi. Uspeh lidera ne zavisi samo od njegove ličnosti i stručnosti, već on mora biti sposoban da razume i da se prilagođava promenama u radnoj sredini i okruženju.

Da li ste znali da se, u nekim razvijenim zemljama, liderstvo izučava kao posebna naučna i stručna disciplina?

Ranijih godina mnoge studije poistovećivale su pojmove menadžerstvo i liderstvo, međutim, danas se pravi precizna razlika. Liderstvo je oblast koja se neprekidno razvija i dovodi u vezi sa ponašanjem, akcijom, a ne sa funkcijom. Menadžeri su birokrate, lica koja rade u često ograničenim uslovima i na manje dinamičan način. Sa druge strane, emocionalno inteligentni lideri su svojevrsni "heroji", koje odlikuje jaka individualnost. Od njih se očekuje mnogo više znanja, veština i iskustva, ali i hrabrosti u dostizanju zacrtanih ciljeva i zadataka.

Savremeni poslovni svet nalazi se u procesu izuzeto brzih i radikalnih promena koje čine neophodnim nov način rukovođena. Brz razvoj tehnike i tehnologije kao i njihovo brzo zastarevanje, ekonomske promene, ubrzan tempo poslovanja iziskuju u kompanijama sposobne i fleksibilne ljude.

Sve više se ukazuje na to da lideri treba da poseduju neophodne karakteristike ličnosti koje proizilaze iz emocionalne inteligencije!

Kompleksnost funkcije liderstva iziskuje osobu posebnih odlika i kvaliteta, kako bi mogla da izađe u susret sa svim radnim zadacima i obavi ih uspešno. Ne smemo zaboraviti da lider mora da uživa apsolutni profesionalni autoritet među zaposlenima, mora da ume da se nametne grupi kao vođa, treba da uživa poverenje i da je maksimalno posvećen svom poslu.

Sposobnost uticaja lidera sadržana je u karakteristikama ličnosti lidera, kao i efektima interakcije sa saradnicima.

Veština liderstva, zasnovana na emocionalnoj inteligenciji, kao i svaka druga se uči, razvija, vežba i jača. U osnovi sticanja i usavršavanja liderskih sposobnosti nalazi se proces samousmerenog učenja. To podrazumeva sistemsko i plansko razvijanje određenih sposobnosti i veština sa ciljem da postanemo ličnost kakva želimo. Ono uključuje sledećih 5 otkrića:

- Ko želim da budem? Otkriće sopstvenog idealnog ja.

- Ko sam ja stvarno? Otkriće sopstvenog, nenašminkanog ja.

- Kako mogu da razvijem svoje prednosti i istovremeno umanjim nedostatke? Izrada vlastitog plana učenja.

- Radikalna promena u stilu liderstva i načinu života – empatija, samopouzdanje, upravljanje konfliktima, saradnja

- Razvijanje socijalno-emocionalnih odnosa.

- Današnji lideri izbegavaju da rukovode samo na osnovu moći, već neguuju odnose sa ljudima, uspostavljaju saradnju i podstiču inovativnost.

- Šta o liderima kažu istraživanja.

- Zaposleni su posebno osetljivi na ponašanje pojedinaca, koji su im neposredno pretpostavljeni. Upravljanje i rukovođenje ljudima sve je teži i složeniji proces, ljudi su obrazovaniji, organizovaniji i zahtevniji.

Najbolji poslovni lideri pronalaze delotvorne načine da shvate i unaprede upravljanje sopstvenim i tuđim emocijama i zahvaljujući tome, oni postižu ne samo dobro raspoloženje, spremnost na saradnju, visoku motivaciju i posvećenost poslu kod članova svoje grupe, nego i izvrsne poslovne rezultate i minimalnu fluktuaciju zaposlenih u firmi.

Rezultati istraživanja u kojima je izvršeno poređenje između ljudi na visokim liderskim pozicijama koji su izuzetno uspešni i onih na niskim položajima, čiji su rezultati bili prosečni, pokazalo je da se oko 85% razlika između ove dve grupe može pripisati faktorima emocionalne intelgencije, a samo 15% čisto kognitivnim sposobnostima i stručnom znanju.

Strukturu emocionalne inteligencije čine 4 oblasti: samosvest, društvena svest, upravljanje sobom, upravljanje odnosima.

Upravljanje odnosima jedna je od značajnijih kada je reč o odnosu lidera prema zaposlenima jer ova karakteristika emocionalne inteligencije spaja prethodne tri.

Upravljanje odnosima u suštini se svodi na sposobnost izlaženja na kraj sa emocijama drugih ljudi. To od lidera zahteva da budu svesni sopstvenih emocija i da ispoljavaju empatiju prema ljudima koje vode.

Upravljanje odnosima uključuje inspiraciju, uticaj lidera, usavršavanje drugih ljudi, podsticanje promena, upravljanje sukobima i sposobnost za timski rad.

Lideri koji poseduju društvene kompetencije i sposobni su da pozitivno usmeravaju ljude, najčešće uspostavljaju rezonancu sa širokim krugom ljudi. To ne znači da oni svoje vreme provode isključivo u druženju, već rade na osnovu pretpostavke da ljudi na važnim stvarima MORAJU da rade timski.

Za lidera je, u današnjim uslovima brzih promena, neophodno da poseduje emocionalnu inteligenciju. On treba da bude pokretač pozitivnih pormena u organizaciji, da uticaj koji ostvaruje iskoristi na najbolji mogući način.

Jedan od najvažnijih koraka koje lider treba da preduzme jeste da sam spozna u čemu je dobar ili u čemu može da postane dobar, i da da sve od sebe da u tome postane izuzetan. Uspešan i uzoran lider je onaj koji ličnim primerom pokazuje, stalno se usavršava i neprekidno preispituje svoje ponašanje i svoj odnos prema podređenima, navodi se na blogu kompanije Delta holding.

Kako ističe psiholog Danijel Goleman u svojoj knjizi "Emocionalna inteligencija u poslu" bitna je neka drugačija pamet.