Ko radi nepuno radno vreme i zašto?

Nepuno radno vreme, kao direktiva i preporuka Evropske unije, jedan je od načina da se smanji prekovremeni rad, nezaposlenost i postigne veća fleksibilnost radne snage.

Uvođenje angažovanja radnika sa nepunim radnim vremenom firmi može doneti određene boljitke. Ono podrazumeva bolju preraspodelu rada u smislu smanjivanja prekovremenog rada i veću fleksibilnost preduzeća u prilagođavanju zahtevima tržišta.

Takođe, u uslovima nestabilnog poslovanja i ekonomske krize, ovaj oblik rada firmi obezbeđuje dodatnu radnu snagu a da se pri tom firma ne izlaže angažovanju osoba kojima neće moći realno da ispuni radni dan. Ipak, ovim putem poslodavac rizikuje i da ovi zaposleni budu manje motivisani od drugih i da se u manjoj meri osećaju kao punopravni članovi tima što svakako može da utiče na njihov stav prema radu.

Sa šireg društvenog stanovišta, primanje ljudi na nepuno radno vreme utiče i na manju stopu nezaposlenosti iako u analizi te stope treba imati u vidu da ove osobe nemaju pun radni angažman. Naime, iako ne znači da svi koji rade s nepunim radnim vremenom prestaju da traže zaposlenje sa punim radnim vremenom, broj zvanično nezaposlenih lica se ovim putem smanjuje, što je značajno s aspekta rasterećenja državnog budžeta.

Takođe, zaposlenima ova vrsta angažmana može doneti određene dobrobiti poput više slobodnog vremena za bavljenje porodicom, privatnim aktivnostima ili drugim poslom, ali ima i ljudi koji ne bi pristali na ovakav rad s obzirom na manju finansijsku satisfakciju, moguće manje mogućnosti za napredovanje i slično. Kada se razmatraju dobre strane rada sa nepunim radnim vremenom obično se spominje i manje stresa i profesionalnih oboljenja, kao i postepen ulazak, odnosno izlazak iz sveta rada.

Kao loše strane navode se, pored već pomenutih, i smanjen pristup obukama koje organizuje poslodavac, često manja sigurnost zaposlenja, slabiji pristup dodatnim vidovima osiguranja, što sve govori da je na svakoj osobi da u svom slučaju izvaga prednosti i manje i vidi šta je za nju najbolja opcija.

Situacija u Srbiji

Sve gore pomenuto najbolje se vidi kroz rezultate ankete na sajtu poslovi.infostud.com o spremnosti ljudi na rad sa nepunim radnim vremenom, koji pokazuju da bi 84% od 2.607 anketiranih posetilaca ovog sajta prihvatilo da radi sa nepunim radnim vremenom, od čega bi samo 13 posto to učinilo nevoljno. Ostali su istakli da bi prihvatili ovaj angažman prosto jer je i to posao (33%), zato što bi imali više vremena za porodicu (15%), zato što uz posao mogu da studiraju (12%), kao i da bi se mogli posvetiti drugom ili svom privatnom poslu (11%). A među razlozima za odbijanje ove vrste radnog odnosa najbitniji je finansijski faktor (8%) a nešto manje se pominju i nesigurnost radnog mesta i uverenje da mogu da nađu posao sa punim radnim vremenom.

Ipak, do preciznijih podataka o tome kakva je situacija u našoj zemlji nismo mogli da dođemo, ali možemo da pretpostavimo da smo po ovom pitanju sigurno bliži situaciji u Grčkoj nego u Holandiji, i pored toga što je Nacionalnom strategijom zapošljavanja 2005-2010 previđen brži rast zapošljavanja sa nepunim radnim vremenom u poređenju sa punim.

Istraživanje na nivou Evrope

Sa druge strane, od ukupnog broja zaposlenih u Evropi 18% njih radi sa nepunim radnim vremenom, prema istraživanju sprovedenom u organizaciji Evropske fondacije za unapređenje kvaliteta života i uslova rada (European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions), tokom 1998. godine, na 30.557 ljudi iz 15 zemalja Evropske unije i Norveške.

Od pomenutog broja onih koji rade nepuno radno vreme, njih 19% je prinuđeno na tu opciju jer ne uspevaju da nađu stalno zaposlenje s punim radnim vremenom.

A možemo da pretpostavimo da je broj onih koji rade sa nepunim radnim vremenom danas, u situaciji ekonomske krize, još i veći, naročito onih koji su prinuđeni na to. Jer i pomenuto istraživanje je pokazalo da - što je stopa nezaposlenosti veća to i broj onih koji prinudno rade nepuno radno vreme raste.

• Polna pripadnost

Kao glavni razlog rada sa nepunim radnim vremenom najveći broj ispitanika (41%) navodi brigu oko dece, što ukazuje na nerešeno pitanje čuvanja dece u pojedinim zemljama, zbog čega se na rad sa nepunim radnim vremenom češće odlučuju žene nego muškarci. Šta više, u većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem, u proseku 3 od 4 zaposlena sa nepunim rednim vremenom su žene.

Studiranje je sledeći glavni razlog rada sa nepunim radnim vremenom prema datom istraživanju.

• Godine života

U pogledu godina života (istraživanjem su obuhvaćene osobe starosti od 16 do 64 godine) među zaposlenima sa nepunim radnim vremenom preovlađuju oni koji tek ulaze u svet rada ili izlaze iz njega, što potvrđuje i istraživanje koje je sproveo Eurostat (Eurostat Labour Force Survey 2002).

• Nivo obrazovanja

Među zaposlenima sa nepunim radnim vremenom znatno manje ima onih koji su visoko obrazovani, a onih koji su na menadžerskim dužnostima gotovo da i nema.

• Zastupljenost po delatnostima

Rad sa nepunim radnim vremenom je najprisutniji u prosveti, zdravstvu, hotelijerstvu, restoranima brze hrane, kateringu, uopšte u ugostiteljstvu, trgovinama, odnosno u uslužnim delatnostima generalno gledano.

• Razlike među zemljama

Rad sa nepunim radnim vremenom prisutniji je u zemljama severne Evrope nego u zemljama južne Evrope. Tako, na primer, u Holandiji 43,8% od ukupnog broja zaposlenih radi sa nepunim radnim vremenom dok u Grčkoj svega 4,5%.

Ove razlike se mogu objasniti kombinacijom različitih faktora kao što su ekonomska razvijenost zemlje, karakteristike njenog tržišta radne snage, način na koji je u zemlji rešeno pitanje čuvanja dece, poreski sistem, socijalno osiguranje i slično. Takođe, rad sa nepunim radnim vremenom ne mogu svi sebi da priušte jer podrazumeva manja primanja, što je još jedan razlog zbog čega je ono i prisutnije u ekonomski razvijenijim zemljama u kojima je cena radnog sata viša.

• Različite forme nepunog radnog vremena

Rad sa nepunim radnim vremenom može da se podeli na rad sa znatnim (od 20 do 34 sata nedeljno) i sa neznatnim radnim vremenom (do 19 sati nedeljno).

Najviše ispitanika, njih 38%, kao najpoželjniju opciju nepunog radnog vremena smatra rad od nekoliko dana u nedelji s punim radnim vremenom i nekoliko dana slobodno, na primer tri dana radna, a dva neradna i obrnuto.

Sledeća poželjna opcija je skraćeno radno vreme svakog radnog dana u nedelji i 26% ispitanika bi izabralo tu mogućnost.

Njih 20% bi izabralo fleksibilno radno vreme uz poštovanje odabranog broja sati, s tim da bi radno vreme u toku dana bilo klizno ili bi se sami dani kojima se radi menjali, ali uz prethodno blagovremeno dostavljanje radnog rasporeda.

I, na kraju, 12% ispitanika bi želelo duži period rada s punim radnim vremenom posle kojeg bi usledio duži period slobodnih dana.

(Autorka: Nataša Šovljanski, urednica HR sadržaja mojtim.infostud.com)