Overavanja i prevođenja poslovne dokumentacije - Mali vodič za snalaženje

Svi oni koji se bave uvozom, izvozom ili osnivanjem firme ili ogranka firme u inostranstvu, ili pak privatno imaju veza sa drugim zemljama, imali su barem jednom potrebu da prevedu nešto sa jednog jezika na drugi.

Ne samo da svaka zemlja ima drugačije propise i zahteve kad su u pitanju zvanični prevodi, već i svaka institucija tumači propise prema sopstvenim potrebama. A kod nas se, dodatno, propisi često menjaju.

Na primer, da biste jedno ovlašćenje napisali tako da bude upotrebljivo u inostranstvu, pored dobre volje, neophodno je da imate i dovoljno vremena, da se naoružate strpljenjem i krenete u pohod na raznorazne šaltere. Koji termos kafe nije na odmet.

Prvo odete kod advokata da vam sastavi punomoćje (ovaj korak eventualno možete da preskočite, ako ste dovoljno vični da ga sastavite sami), zatim odete u sud ili opštinu da biste isto potpisali pred dotičnim službenikom i dobili overu da ste to baš vi (uz usputno svraćanje do šaltera banke da biste platili taksu). Uvođenje funkcije javnih beležnika donekle je skratilo ovu proceduru. Sada on i sastavlja punomoćje i overava potpis, tako da, uz nešto veću taksu, ova dva koraka možete da obavite na jednom mestu. Zatim idete u sledeći sud, gde na šalteru međunarodnog odeljenja stavljate međunarodnu overu, tzv. Apostille, koja se priznaje u inostranstvu (naravno, uz svraćanje do šaltera banke i plaćanje takse). Lokacija Odeljenja za međunarodne overe se, barem u Beogradu, u poslednjih 5-6 godina više puta menjala, od Palate pravde, preko zgrade Prvog osnovnog suda u Beogradu, a trenutno se nalazi na Novom Beogradu, Bulevar Nikole Tesle 42a.

Međutim, ono što često ostane neizrečeno je da je za overu Apostilom nadležan sud na teritoriji na kojoj je izdat dokument. Ako je stigao iz Niša, Leskovca… vraćajte ga nazad.

Zatim sve to treba da prevedete i overite kod odgovarajućeg sudskog prevodioca. A to je arena u kojoj ne važe nikakva pravila. Zvanična tarifa ne postoji, ili je pak toliko bajata da niko i ne zna da postoji, a ni spiskovi po sudovima nisu baš ažurni. Tako može da vam se desi neprijatna situacija da od ožalošćenih članova porodice saznate da je prevodilac, čije se ime uredno nalazi na spisku Suda, preminuo pre xy godina. Pomislićete da bi možda rešenje mogla da bude prevodilačka agencija. Pa kod njih bar piše da imaju sve. Ovo ne mora uvek da bude slučaj. Agencije često prepišu spisak jezika sa interneta i ne proveravajući da li za tu jezičku kombinaciju sudski prevodilac postoji ili ne.

No, prevod je gotov i za neke je tu kraj. Konačno mogu da predaju dokumenta tamo gde treba. Za neke zemlje, potrebno je da ambasada dodatno overi prevod sudskog tumača. I voila, punomoćje je spremno za upotrebu tamo negde.

Ljudi su često u nedoumici - da li je potrebno da overe dokument ili ne? Kao u onoj narodnoj "ako overiš, kajaćeš se, ako ne overiš, kajaćeš se". Da li je novac za prevod sa overom bačen ili ne? Za ovo ne postoji univerzalni odgovor, ali postoji par smernica koje bi mogle da pomognu.

Ako vam je dokument potreban za državne institucije bilo koje zemlje (sud, registraciono telo, matičar, ministarstva...), dokument svakako treba da bude zvanično preveden, snabdeven Apostilom i povezan sa originalom. To je gotovo isključivo pravilo u 95% slučajeva.

Ako vam je dokument potreban za upis na studije ili neku drugu vrstu školovanja, proverite dobro šta piše u uputstvu za dostavljanje dokumentacije koje dobijete od obrazovne institucije kod koje konkurišete. Ovde je često dovoljan samo prevod i overa sudskog tumača, ali ni zahtevanje Apostila nije isključeno.

Ako zasnivate radni odnos u inostranstvu, najčešće je dovoljno da samo prevedete dokumenta. Apostil se traži eventualno za zvanična dokumenta kao što su diplome, izvodi iz matičnih knjiga i slično, dok prateća dokumentacija kao što su programi studija i preporuke ranijih poslodavaca ne zahtevaju međunarodnu overu.

Za sertifikaciju proizvoda iz uvoza, na primer, dovoljan je samo prevod sa overom sudskog tumača, dok vam za potrebe carinjenja robe najčešće nije potreban zvaničan prevod, već običan prevod koji može da potpiše službeno lice špeditera. Međutim, s obzirom na to da je po zakonu neophodna zvanična overa, može da se desi da se spotaknete o službenika koji, za promenu, poštuje propisane procedure pa bi mogao da vas vrati da istu pribavite.

Ako želite da zaključite brak sa stranim državljaninom (ili državljankom) ili želite da upišete u matične knjige dete koje se rodilo u inostranstvu, vaša dokumenta će morati da budu snabdevena Apostilom, prevedena na srpski ćiriličnim pismom, sa transkribovanim imenima i originalnim načinom pisanja u zagradi (ako nisu u pitanju jezici kao što su kineski, arapski i japanski, kada se u zagradi koristi zvanična transkripcija tih jezika na latinicu).

Međutim, ima i situacija koje zakon, u vreme kada je donosio propis o radu sudskih prevodilaca, nije predvideo, pa se svako dovija na svoj način.

Jedna od takvih situacija je overa fotokopija dokumenata na stranom jeziku. Iako na overi fotokopije jasno piše da se ne ulazi u sadržaj iste, ni jedna zvanična institucija nije ovlašćena da vrši overu dokumenata na stranom jeziku. S druge strane, ni sudski tumači nisu ovlašćeni da overavaju kopije, jer to nije u njihovoj nadležnosti. Oni mogu da overe samo svoj prevod. Jedini način je da dokument zvanično prevedete kod sudskog tumača i da povežete sa originalom, da original iskopirate i takav dokument odnesete u sud ili opštinu ili kod javnog beležnika. Tek u tom slučaju, oni mogu da overe da je kopija verna originalu. Niste baš najbolje razumeli? Ne brinite, niste jedini.

O jednoj stvari bi svakako trebalo da vodite računa:

Ako ste stranac i treba da potpišete ugovor u sudu, neophodno je prisustvo sudskog prevodioca. Nema veze da li znate srpski ili ne i da li vam je maternji jezik srodan srpskom, kao što je na primer slučaj sa slovenačkim ili čak hrvatskim. Ako je vaše sredstvo identifikacije strani pasoš, da bi vaš potpis bio punovažan, neophodno je da sudski prevodilac svojim pečatom potvrdi da ste razumeli sadržinu onoga što ste potpisali. Takođe, svi međunarodni ugovori, osnivački akti i ostala dokumentacija, u situacijama kad je neki od osnivača stranac ili strano pravno lice, moraju da budu prevedeni na srpski i overeni pečatom sudskog prevodioca. Nema veza da li se razlikuje u jednom ili dva "j", kazne inspekcije mogu da budu značajne ako sve nije propisno prevedeno. Čak i kada je dokument dvojezični, jedna kolona na stranom jeziku, a jedna na srpskom, negde na poleđini bi trebalo da stoji da za tačnost prevoda garantuje sudski prevodilac.

(Izvor: prevodilačka agencija "Eurotranslate" eurotranslate.rs)