NALED predlaže masovnu legalizaciju nekretnina - U Srbiji 2 miliona divljih objekata i još 2,7 miliona van katastra

Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, gotovo svaka druga nekretnina u Srbiji nije upisana u katastar i ne nalazi se na uređenom tržištu, što predstavlja veliki neiskorišćeni potencijal naše ekonomije, objavio je NALED.

- Rešavanje ozbiljnih i decenijama nagomilavanih imovinsko-pravnih problema nad nepokretnostima otključalo bi kapital vredan milijarde evra, omogućilo da se upiše u katastar ogroman broj nepokretnosti i stavi tačka na kompleksne predmete iz prošlosti, zbog čega je NALED pripremio prvi predlog sveobuhvatne reforme u ovoj oblasti - navodi se u saopštenju.

NALED-ova nova studija, koja je urađena uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), putem projekta "Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost" predstavljena je na sednici članova Saveza za imovinu i investicije i dostavljena resornim ministarstvima na uvid. Njome se predlažu i rešenja za pitanja ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, unapređenja postupaka komasacije i eksproprijacije zemljišta, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema eProstor, založnih prava, upravljanja javnom svojinom, oporezivanja nekretnina, rešavanja izazova zadružnog zemljišta i drugih postupaka.

Direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević ukazuje da studija pokriva rešavanje ozbiljnih i decenijskih problema, što ne može biti jednostavno, ali bi moglo biti brzo, uz jaku volju i odlučnost nadležnih institucija.

- Imamo dva miliona nelegalnih objekata i još 2,7 miliona koji iz različitih razloga nisu upisani u katastar. Ovim tempom, proces legalizacije trajao bi 40 godina, a gubici koje država, građani i privreda trpe zbog toga su već ogromni. Zato predlažemo da se sprovede masovno ozakonjenje, tamo gde je moguće, uz donošenje jasnih mera koje bi zaustavile dalju nelegalnu gradnju. Za drugu grupu nepokretnosti, potrebno je uključiti pravosudne profesije i formirati posebne komisije koje će raditi na konvalidaciji i verifikaciji stare nepotpune dokumentacije, da bi se na osnovu toga izvršio upis svih nepokretnosti - rekao je Vasiljević.

Među predloženim merama u studiji nalazi se i formiranje državnog fonda nepokretnosti (banka zemljišta). Po ugledu na međunarodnu praksu, cilj je da se u postupcima komasacije i eksproprijacije, kad god je moguće, vrši zamena zemljišta i uvede jedno centralno telo koje bi vodilo poslove supstitucije, kupovine i prodaje.

Uz to je neophodna i kompletna digitalizacija pripreme prostornih i urbanističkih planova, kroz uvođenje sistema eProstor, kako bi ceo proces bio efikasniji, a građani i privreda mogli na vreme da reaguju i utiču na odluke o izgradnji u svom kraju. Institucije bi, na ovaj način, elektronski razmenjivale informacije, davale komentare, izdavale uslove i saglasnosti i istovremeno radile na izradi planova, što bi znatno ubrzalo usvajanje dokumenata, jer bi radile paralelno u istom sistemu, umesto što sada i mesecima čekaju jedna na drugu da urade svoj deo posla.

Uz digitalizaciju i optimizaciju navedenih procedura, u studiji se navodi da je potrebno raditi na unapređenju sistema oporezivanja kroz efikasniju naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na ukupnu "svetsku" nepokretnu imovinu, koji bi se odnosio na one sa veoma vrednom nepokretnošću u inostranstvu.

Vasiljević navodi da je u ovoj oblasti, ostvaren veliki napredak od pre sedam godina kada su prvi put uvedene elektronske građevinske dozvole, kojima je sada u potpunosti zadovoljno čak 73% investitora.