Po zatvaranju termoelektrana Morava i Kolubara A, na njihovim pepelištima u planu izgradnja solarnih elektrana
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/mrganso)
Svet je spreman da u narednih pet godina doda količinu obnovljive energije, jednaku proizvodnji u prethodnih 20 godina, poručuju iz Međunarodne agencije za energiju.
Rastu zelenih energetskih investicija najviše doprinose Kina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Indija.
- Očekuje se veliki rast. To je oko 2.400 GW novih instalisanih, što je posledica i dekarbonizacije i orijentacije, naročito Evrope, da se oslobodi ruskih energenata - objašnjava lider za energetiku u Deloitte-u Željko Marković.
Kriza napravila prekretnicu
Iako je ugalj još dominantan i nijedna zemlja ne zasniva energetsku bezbednost samo na obnovljivoj energiji, stručnjaci su saglasni da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu i to je budućnost.
- Brza energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i na pametan način vođena tranzicija, gde se staro ne zaboravlja brzo, a gde novo pristiže omogućava da energetski miks Evrope bude mnogo kvalitetniji nego sada - kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.
Naglašava i da se u naredne dve, tri decenije ne možemo odreći fosilnih goriva: uglja, nafte, a posebno gasa.
Koji su potencijali Srbije
Devedeset odsto novih investicija za proizvodnju struje su iz vetra i sunca. U tim izvorima, Srbija ima ogroman potencijal.
Iz Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS Ljubenko Savić kaže da je najveći potencijal Srbije solarna energija.
- Imamo 30% veći potencijal od Nemačke ili 40% od zapadnih zemlja. Imamo preko 2.000 sunčanih sati - naveo je Savić.
Vlada je već donela "zelenu agendu" i kažu da se radi na unapređenju propisa i uslova koji će olakšati prihvat novih zelenih kilovata u energetski sistem naše zemlje.
- U prvom talasu, 400 MW, napravićemo trogodišnji plan da investitori znaju kakvi su nam planovi, da se pripreme i da u nekom srednjem roku, naredne tri, četiri godine imamo 1.400 MW zelene energije - rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.
Plan "Zeleni put"
Osim privatnog kapitala, tu su i projekti iz EPS-ovog plana "Zeleni put". Najvažnije je da je i Elektroprivreda počela realizaciju svojih projekata obnovljive energije, a ključna je hidrolektrana Bistrica koja do kraja decenije treba da bude na mreži.
- U toku je izgradnja vetroparka Kostolac, koji će biti 66 MW instalisane snage. Na tom području planiramo još dva vetroparka Stiško polje 1 i 2 - objasnio je savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut.
Prema njegovim rečima, kada budu zatvorene najstarije termoelektrane Morava i Kolubara A, na njihovim pepelištima planirana je izgradnja solarnih elektrana.
Bržoj energetskoj traziciji doprinosi i pojeftinjenje opreme i tehnologije za obnovljivu energiju. Za dve decenije, proizvodnja iz solarnih panela pojeftinila je čak 12 puta, a iz vetroelektrana tri puta.
Tagovi:
Vlada Srbije
Ministarstvo rudarstva i energetike
Međunarodna agencija za energiju
Deloitte
Elektrotehnički fakultet Beograd
Privredna komora Srbije
PKS
EPS
Elektroprivreda Srbije
hidrolektrana Bistrica
termoelektrana Morava Termoelektrana Kolubara A
Željko Marković
Nikola Rajaković
Ljubenko Savić
Dubravka Đedović
Dubravka Negre
Vladimir Šiljkut
izgradnja postrojenja obnovljive energije
izgradnja solarnih elektrana
izgradnja vetrolelektrana
zelene investicije
energetska tranzicija
Zeleni put
izgradnja vetroparka Kostolac
izgradnja vetroparka Stiško polje
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.