D Days 2022: Digitalizacija MSP sektora - Ako svi IT stručnjaci budu radili za inostrano tržište, šta će biti sa lokalnim projektima?

Razvoj tehnologije ide nezaustavljivom brzinom, što je uzrokovalo i rast IT tržišta u čitavom svijetu. Svi pričaju o digitalizaciji i digitalnoj tranformaciji, a potreba za sprovođenjem ovih procesa dovela je i do enormne potražnje za IT uslugama. Svoje parče kolača i šansu na tom tržištu koje je, kako smo više puta mogli čuti tokom konferencije D Days u Bečićima, beskončano, našle su i IT kompanije iz regiona. Došlo je do rasta broja kompanija, povećanja obima posla, ali i plata u tom sektoru. Sve to je, svakako, dobra stvar i za ekonomiju. Međutim, tu je i ona druga strana medalje, pa se postavlja pitanje, ako svi stručnjaci budu radili za kompanije preko, ko će raditi za domaće tržište?

Digitalizacija javne uprave nešto je o čemu se priča već godinama. Sve zemlje regiona krenule su u ovaj proces digitalne tranformacije koji jeste veoma složen, ali koji ide svojim tokom. Međutim, sama digitalizacija će biti mnogo veći izazov za sektor malih i srednjih preduzeća, saglasni su učesnici panela "Digitalizacija privatnih kompanija - da, ali kako?" koji je održan u okviru D Days konferencije.

Kada govorimo o digitalnoj transformaciji u privatnom sektoru, prije svega moramo biti svjesni da digitalna tranformacija nije samo IT, već zapravo predstavlja promjenu poslovnih procesa, smatra moderator panela Dražen Tomić, glavni urednik portala ICT business iz Zagreba.

Ako govorimo o Bosni i Hercegovini, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je projekat Go Digital koji je namijenjen malim i srednjim preduzećima. Raspoloživa sredstva su oko 40 mil EUR koje plasira EBRD, plus grant od devet miliona koje obezbjeđuje Eropska unija, rekao je glavni menadžer EBRD u BiH Zihnija Hasović.

- Ovaj program sastoji se od nekoliko komponenti, a moram napomenuti da se radi o veoma značajnim sredstvima, ako imamo u vidu da su namijenjena samo za tržište BiH. Preduzeće može dići do milion eura jednom ili u više navrata, za automatizaciju i digitalizaciju procesa. Prvenstveni cilj ove kreditne linije digitalizacija nije sama po sebi, nego unapređenje konkurentnosti kompanija u BiH, da bi se lakše borile sa kompanijama na zapadu, ili da bi lakše pristupila zapadnim tržištima - kazao je Hasović.

Objasnio je da će sredstva biti plasirana preko lokalnih banaka, te da su pregovori već u toku.

- Preduzeća će moći da apliciraju kod banaka, a mi ćemo angažovati konsultanta koji će pomoći preduzećima da uobliče projekte i ideje. Plan je da se u saradnji sa bankama plasman svih 40 miliona sprovede već u ovoj godini. Interesovanje kompanija je veliko, a kamatne stope će definisati same banke - pojasnio je.

Ukazao je na to da su osnovni problemi u digitalizaciji malih i srednjih preduzeća nedostatak infrastrukture, sredstava i znanja.

- U okviru programa nudimo dva od tri ta elementa. Finansije, ali i znanje, odnosno podršku svih nas u EBRD da što lakše dođu do sredstava - naveo je Hasović.

EBRD je nedavno donijela novu strategiju u kojoj su kao tri strateška cilja označeni zelena ekonomija, digitalizacija i razvoj infrastrukture. U okviru te strategije, ova finansijska institucija sprovodi i programe podrške u Crnoj Gori, kazao je Matija Dautović, saradnik u EBRD Crna Gora.

- Ono što je specifično za Crnu Goru je to što je riječ o malom tržištu, pa je EBRD-u teže da neke ideje i programske linije preda komercijalnim bankama. Zato je veoma važno da bankarski sektor, odnosno banke koje posluju na lokalnom tržištu prepoznaju ovu potrebu, kako bismo preko njih dalje plasirali sredstva - naveo je Dautović.

Ponovio je da je najveći problem veličina tržišta, gdje u zemlji od 600.000 stanovnika i sa oko 40.000 firmi posluje 11 banaka.

- Zato i imamo poteškoće u plasmanu sredstava. Ono što mi radimo i po čemu smo prepoznati u regionu i šire je zapravo savjetodavni program za male biznise kroz koji podržavamo firme da unaprijede svoje poslovanje, a onda radimo i na tome da probudimo svijest kod komercijalnih banaka da uvide značaj plasmana sredstava i realizacije ovih programa - naveo je.

Kada govorimo o digitalizaicji privatnog sektora, jedan od osnovnih problema je nedostatak kadra. Tačnije, otvaranjem svjetskog tržišta domaći IT stručnjaci okrenuli su se radu na velikim projektima ili za velike inostrane kompanije. Tu onda dolazimo do problema da niko od njih neće htjeti da se prihvati posla digitalizacije javne uprave, ali ni malih i srednjih preduzeća u svojim državama.

- Navešću primjer Hrvatske. U okviru programa nacionalnog plana oporavka i otpronosti, na digitalizaciju javne uprave biće utrošeno 9,7 milijardi kuna, a dio će biti namijenjen malim i srednjim preduzećima. To je čak 97 projekata koje, sve su prilike, neće imati ko da radi. Naime, ni u jednoj kompaniji u Hrvatskoj koja ima više od 100 zaposlenih ne možete naći tim od 20 ljudi koji su spremni da rade na ovom projektu dvije godine. S druge strane, nijedan od vih projekata neće moći da se realizuje bez ljudi - kazao je moderator Dražen Tomić.

Nenad Novović, osnivač i izvršni direktor crnogorske kompanije Amplitudo, smatra da ovo može biti dobra šansa za Crnu Goru.

- Digitalizaciju crnogorske javne uprave u prethodnih 10-15 godina uglavnom su radile kompanije iz inostranstva ili regiona, Srbije, Hrvatske, BiH... Na tragu ove informacije, zašto ICT Cortex, klaster crnogorskih IT kompanija, ne bi došao u situaciju da radi digitalizaciju malih i srednjih preduzeća u Hrvatskoj? Na taj način bismo okrenuli igricu i dio novca iz vratili nazad u Crnu Goru - kazao je Novović.

Složio se da nedostatak kadra predstavlja sve veći problem u IT industriji.

- Ako govorimo o digitalizaciji privatnog sektora, čuli smo da novca ima i da EBRD sprema podršku malim i privatnim preduzećima. S druge strane, imamo izazov kako potrošiti taj novac. Tržište je sada takvo da većina developera može da bira šta će da radi, a ovakvi poslovi za njih nisu dovoljno zanimljivi - kazao je Novović.

Pandemija koronavirusa promijenila je mnogo toga, tražnja je praktično neograničena, a zahvaljujući radu od kuće kompanije mogu da vrbuju radnu snagu iz bilo kog dijela svijeta.

- Sada developeri mogu da rade za inostrane firme za znatno veće plate, a žive u zemljama odakle su i gdje taj novac vrijedi mnogo više. To je napravilo veliki poremećaj na tržištu, što je rezultiralo povećanjem obima posla i povećanjem zarada, što je svakako odlična stvar za inženjere, ekonomiju, ali i čitavu industriju. Međutim, bojim se da će na kraju da ispaštaju mala i srednja preduzeća - kazao je.

Predstavnici EBRD-a rješenja za ovaj problem vide u edukaciji, kako malih i srednjih preduzeća, tako i samih IT kompanija.

- Mi smo u BiH počeli saradnju sa Bit alijansom, a radimo i sa nekoliko IT kompanija na unapređenju njihovih organizacionih sposobnosti, načina rada sa njihovim grupama, dovodimo međunarodne eksperte. Činjenica je da se sve kompanije, ma koliki profit da imaju, suočavaju sa brojnim problemima koje mogu riješiti samo uz pomoć spoljnih konsultanata. Zato pokušavamo da im pomognemo kroz naše već pomenute "advisory" programe - kazao je Zihnija Hasović.

Kroz savjetodavne programe EBRD pruža podršku i preduzećima u Crnoj Gori, kaže Matija Dautović.

- Pomažemo im da kroz naše programe dobiju tzv. "know-how". Ako govorimo o IT sektoru, koliko su preduzećima potrebna sredstva, toliko im je potrebno i znanje, možda čak i više. Mi smo u prethodnom periodu pomogli brojnim kompanijama iz MSP sektora da unaprijede svoje poslovanje uvođenjem nekih digitalnih tehnologija. Važno je svi budu svjesni benefita digitalizacije, jer možete vi firmi da date najbolje rješenje, ali ako nema znanja kako da se to rješenje prihvati i implementira, a onda i kako da se iskoristi, niste uradili ništa - naveo je Dautović i dodao da ICT sektor treba da bude spona i korektivni faktor u cijelom tom procesu.

Direktor kompanije Amplitudo smatra da Crna Gora, kao najmanje tržište u regionu, ima najteži posao u procesu digitalizacije i digitalne transformacije.

- Razlozi za to su nedostatak resursa i kadrova, taj "talent pool" je jako plitak u bilo kom segmentu, a naročito u IT-ju. Živimo u vremenu kada ljudi sa ovog područja mogu da budu jako konkurentni na globalnom tržištu. Sve se odvija jako brzo, možete da napravite ideju, proizvod ili kompaniju koja će biti globalno prisutna, a da poslujete odavde. Sve ovo će u značajnoj mjeri smanjiti mogućnost uspješne digitalizacije malih i srednjih preduzeća, jer će kvalitetne kompanije i kvalitetni ljudi gledati kako da se uključe u globalnu trku i da povećaju svoje šanse za uspjeh. Pred nama je prilično veliki izazov, jer ako ta mala i srednja preduzeća ne uhvate kopču sa digitalizacijom, bojim se da će čitavo društvo biti u problemu - upozorio je Novović.

Smatra da je za rješenje ovog problema ključna edukacija.

- Tržište može da apsorbuje neograničenu količinu developera koji mogu da ispruče kvalitetna rješenja. Međutim, sa rastom količine posla, dolazi i do smanjenja kvaliteta usluga koje se pružaju. Ključ je u pravilnoj edukaciji. Na taj način ćemo povećati broj ljudi koji će moći da se bave različitim poslovima. Možda bi oni, kao neki entry level, mogli da rade na digitalizaiji malih i srednjih preduzeća, sa motivom da u kasnijem periodu rade na nekim zanimljivijim projektima - kazao je Novović.

Naveo je da u sklopu kompanije Amplitudo imaju Akademiju koja je besplatna i u kojoj godišnje obuče nekoliko desetina ljudi.

- Kod onih developera koje zaposlimo, u prvih godinu dana idemo sa nekim laganijim projektima koji nisu previše složeni, da bi vremenom došli u situaciju da rade neke teže stvari. Možda je to jedno od rješenja koje bi dovelo do toga da se ovaj problem sa nedostatkom kadra za digitalizaicju malih i srednjih preduzeća riješi - naveo je.

Uprkos izazovima, konkurencija je, smatra, na neki način i dobra stvar.

- Koliko god je dobra situacija u kojoj je potreba za digitalizacijom dovela do povećanje količine poslova, na drugoj strani medalje pojavljuju se izazovi koji do sada nisu bili toliko izraženi. Ipak, sve to će natjerati kompanje da budu kvalitetnije, jer da nema toga, ne bi bilo ni napretka u svi tim ovim oblastima - zaključio je Novović.