Rekordna inflacija u evrozoni
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/moerschy)
Inflacija je dostigla 5,1% prošlog mjeseca, prvi put od kada agencija Eurostat prikuplja podatke od 1997.
Evropska centralna banka, zadužena za monetarnu politiku evra, planira da inflacija srednjoročno bude 2%.
Odbor ECB-a se sastaje u četvrtak, a posmatrači očekuju da će se ECB držati svojih trenutnih stopa, koje su najniže u istoriji nakon pandemije izazvane korona virusom, uprkos inflatornom pritisku.
Svako pooštravanje moglo bi da ugrozi ekonomski oporavak i optereti zadužene kompanije i vlade.
- Podaci januarske inflacije podržavaju naš stav da će ECB uskoro predvidjeti da će inflacija biti ciljana u srednjoročnom periodu - rekla je kompanija Capital Economics u odgovoru na najnovije podatke.
- U skladu s tim, mislimo da će kreatori politike ove godine u potpunosti okončati neto kupovinu imovine i pripremiti se za početak podizanja kamatnih stopa početkom 2023. godine, ako ne i prije - navodi se.
Šefica ECB, Kristin Lagard (Christine Lagarde) insistirala je na tome da je pritisak inflacije "tranzicioni" i da bi trebao da se olakša tokom godine. Ona kaže da je iznenadni oporavak ekonimije od ograničenja uvedenih zbog COVID-19 uzrokovalo nagli rast cijena energije.
Inflacija je već u decembru dosegla rekordnih 5%.
Porast cijena energenata
Energenti su zebilježili skok od 28,6% inflacije u evrozone tokom januara, navodi Eurostat.
Zabilježen je porast od decembra, kada je prikazano 25,9% ukupnog skoka cijena.
Hrana, alkohol i duvan zabilježili su 3,6%, takođe porast tokom proteklog mjeseca, dok su usluge porasle za 2,4%.
Inflacija počinje da izaziva nervozu u evrozoni dok se druge ekonomije širom svijeta suočavaju sa ograničenim snabdijevanjem i iznenadnom potražnjom za energentima dok privreda pokušava da se vrati u prepandemijsko stanje.
Evropska unija (EU) se takođe suočava s drugim varijablama koje opterećuju njeno energetsko tržište.
Kratkoročno, napetosti s Rusijom, glavnim dobavljačem EU prirodnim gasom, rastu oko Ukrajine.
Dugoročno gledano, postoji tranzicija bloka prema budućnosti bez ugljenika koja će zahtijevati prelazak s izvora fosilnih goriva na obnovljive izvore.
Tagovi:
Evropska centralna banka
ECB
Capital Economics
Eurostat
Christine Lagarde
Kristin Lagard
cijene
inflacija
potrošačke cijene
energentni
cijena hrane
cijena energenata
evrozona
evro
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.