UIO BiH predviđa rast javnih prihoda do 2022.

(Foto: Andrey_Popov/shutterstock.com)

Projekcija prihoda u ovom periodu zasnovana je na projektovanim relevantnim makroekonomskim pokazateljima, istorijskoj sezonskoj šemi naplate i projekcijama pojedinih kategorija prihoda za ovu godinu, te efektima izmjena politika u oblasti akciza na derivate nafte i putarine.

Najveći generator suficita prihoda od indirektnih poreza u ovom periodu je PDV, imajući u vidu njegovo znatno učešće u prihodima, te planirane stabilne stope rasta.

U sve tri navedene godine prihodi od PDV-a generišu više od dvije trećine apsolutnog godišnjeg projektovanog rasta prihoda sa stopama rasta od 3% u narednoj i 2020. godini, te 3,2% u 2021. godini.

Projekcije prihoda od akciza na duhanske prerađevine za narednu godinu bazirane su na rastu specifične akcize na nivo od 1,65 KM po paklici cigareta.

Ako se novo dodatno porezno opterećenje, koje čini akciza plus PDV, prevali u cijelosti na maloprodajne cijene, ukupan iznos akciza sadržan u maloprodajnim cijenama svih brendova cigareta premašiće 176 KM za 1.000 komada ili 3,52 KM po paklici.

Time bi se proces harmonizacije poreskog opterećenja cigareta sa važećim standardom EU od 90 evra na 1.000 komada okončao u narednoj godini.

Novo povećanje akciza u narednoj godini donijeće dalje pogoršanje na tržištu cigareta, jačanje crnog tržišta i eroziju prihoda.

Važan faktor rasta crnog tržišta duvanskih prerađevina, a time i naplate prihoda od akciza, biće i politika oporezivanja duvanskih prerađevina u zemljama u okruženju.

Okončanje procesa harmonizacije poreskog opterećenja sa važećim standardom EU bi u 2020. i 2021. godini trebalo da dovede do stabilizacije tržišta i, posljedično, rasta prihoda od akciza u skladu sa projekcijama rasta potrošnje i dohotka.

Polazeći od ovih pretpostavki, u narednoj godini očekuje se pad prihoda od akciza od 1%, a u 2020. i 2021. rast od 2,6% i 2,8%.

Prihodi od putarine ne doprinose značajno projektovanom apsolutnom rastu prihoda u periodu 2019-2021. godina zbog iscrpljivanja efekata rasta poreskih stopa.

Prihodi od carina projektovani su na rast po stopama od 6,1% u narednoj, te 5,7% i 5,8% u 2020, odnosno 2021. godini.