Subvencije kao vjetar u leđa - Firmama u BiH najpotrebnija finansijska podrška u povećanju konkurentnosti i zapošljavanju radnika

Oprema za obradu drveta koju je putem subvencija kupio prije nekoliko godina i danas je u funkciji. Marko Knežević, vlasnik laktaške firme Knežević entering, kaže nam da se radilo o podršci izvozno orijentisanim kompanijama, a subvencija je pokrila 30% investicije.

- Preduzetnici moraju shvatiti da se zdravo poslovanje ne može zasnivati na subvencijama, ali svakako da država treba poraditi više – kaže Marko Knežević za eKapiju.

On je mišljenja da su preduzetnici u RS ostali bez podrške izvozu, "što svakako nije dobro u odnosu na konkurenciju u regionu".

- Primjetno je da pojedine lokalne zajednice imaju svoje programe podrške, što je svakako pohvalno.

I dok gradovi i opštine u BiH kreiraju adekvatne programe podrške malim i srednjim preduzećima, za koje se obično kaže da su stub ekonomije, dotle se privrednici slažu u jednom – najbitnije su subvencije u jačanju konkurentnosti i podrška u zapošljavanju kadrova.

Ova dva segmenta naglašava i Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.

- Kada su u pitanju najpotrebnije subvencije, najkraće rečeno to su one koje se odnose na jačanje konkurentnosti naših kompanija. Jedna od konstantnih aktivnost Privredne komore RS je održavanje sastanaka i info dana sa privrednicima na kojima promovišemo različite programe finansiranja, kao i niz edukacija o pisanju projekata, kako firme što spremnije ušle u program podrške i povukle sredstva.

Blagojević napominje da državna pomoć privrednicima mora biti jača, posebno u podršci zapošljavanju.

- Privrednici se najviše žale na visoke namete. Naime, fiskalna i parafiskalna davanja predstavljaju preveliko opterećenje i sigurno je da su upravo ovi nameti velika kočnica razvoja privrede. Takođe, neekonomična, neefikasna i neefiktivna javna uprava je još jedan važan segment na koji privrednici konstantno ukazuju.

Upoređujući situaciju u RS i FBiH, kaže da Federacija ima poreske podsticaje za firme izvoznice, što nije slučaj u RS.

Marko Knežević naglašava jednu drugu specifičnost, a koju je on iskusio.

- Nakon te prve subvencije iz 2011. razmatrali smo subvencije za zapošljavanje, ali se nismo pronašli u uslovima konkursa, za koje smatramo da ne odgovaraju čestitim poslodavcima. Da bi dobili simbolična sredstva po zaposlenom radniku morate se obavezati na dužinu radnog odnosa, a niko ne garantuje da vam isti radnik neće prouzrokovati daleko veću štetu. Podrška novom zapošljavanju se mora drugačije koncipirati, npr. da nakon isteka određenog perioda poslodavac dobije sredstva za svakog radnika koji je na taj način zaposlen.

Za privrednike u FBiH 50 mil KM za nova radna mjesta

Vlada FBiH je za ovu godinu namijenila 50 mil KM za podršku zapošljavanju i samozapošljavanju. Ovih dana potpisuju se ugovori po kantonima.

- Javni poziv je bio zatvoren u srpnju, a nakon obrade prijava po kantonalnim službama, ostalo je neutrošenih sredstava, jer neki nisu imali pravo ili su samostalno odustali, pa je Javni poziv ponovno otvoren 26. rujna. Trenutno se vrši prijavljivanje – kaže za eKapiju Josip Tomičić iz Federalnog ministarstva razvoja, poduzetništva i obrta.

Tomičić nam pojašnjava da je privrednicima u FBiH u 2016. obezbijeđeno 6,94 mil KM podsticaja, od čega 2 mil KM kredita sa povoljnim kamatama od 1,5% i 4,94 mil KM kao grant. Novac će ići kao podrška održavanju postojećih radnih mjesta i stvaranja uslova za dodatna zapošljavanja. Takođe, ovom pomoći želi se ojačati sektor malih i srednjih preduzeća, "kroz modernizaciju i proširenje tehnoloških kapaciteta kao i modernizacije poslovnih procesa, unaprjeđenje razvojnog potencijala MSP-a, kao i jačanje izvoznih kapaciteta".

Ono što je Vlada FBiH planirala za ovu godinu već je raspoređeno i neće više biti javnih poziva za ove podsticaje, ističe Tomičić ali navodi i planove za 2017.

- Nastavićemo realizaciju grant šeme za izgradnju i razvoj poduzetničkih zona u Federaciji BiH, osiguranje jeftinog pristupa kapitalu subjektima male privrede kroz realizaciju kreditnih poticaja razvoja poduzetništva i obrta. Takođe, finansijski ćemo pomoći malu privredu, posebno startap subjekte i kreirati uslove za nova upošljavanja, jačanje konkurentnosti MSP-a, poticanje ciljnih grupa na samoupošljavanje, kao i lakše uključivanje ciljnih grupa - inovatori, mladi i žene u poduzetništvo.

Šta mogu očekivati privrednici u RS?

Firme u RS neće biti zapostavljene, jer se radi na adekvatnoj podršci, u skladu sa budžetskim mogućnostima. Investiciono-razvojna banka Republike Srpske je za MSP omogućila dvije kreditne linije – za preduzetnike i startapove.

Garantni fond Republike Srpske takođe omogućava pružanje podrške razvoju preduzetništva kroz olakšan pristup finansijskim sredstvima potrebnim za obavljanje poslovnih djelatnosti preduzetnika sa sjedištem u Republici Srpskoj. Tako kreditne linije dobijaju startapovi, privredna društva, a stiže i pomoć izvoznicima i poljoprivrednicima.

Teodora Brnjoš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDJE.

KNEŽEVIĆ ENTERING d.о.о. Trn - Laktaši

Investiciona razvojna banka RS Banja Luka

Garantni fond RS a.d. Banja Luka

Federalno ministarstvo razvoja, poduzetništva i obrta Mostar

Privredna komora RS

Knežević entering Laktaši

IRB RS

ekapija tematski bilteni

tematski bilteni eKapije

tematski bilten Izvori finansiranja Kako do novca

Marko Knežević

Josip Tomičić

Vladimir Blagojević

podsticaji privredi u RS

podsticaji privredi u FBiH

krediti IRB RS

kreditne linije Garantnog fonda RS

podsticaji za zapošljavanje